PROTERANO 13.000 SRBA, SVE SRPSKO PORUŠENO, NI KAMEN NA KAMENU NIJE OSTAO: Maratonac iz Kraljeva posetio Uroševac i Nerodimlje
Svetski biciklistički maratonac Dragan Šibalić na svom hodočašću po svetoj srpskoj zemlji Kosovu i Metohiji posetio je Uroševac i Nerodimlje.
- Kotrljajući se ravnim putem sa par blagih uzbrdica posle 22 pređena kilometra ulazim u Uroševac. Ubrzo stižem i do Saborne crkve posvećene Caru Urošu koja se nalazi u centru grada. Zanimljivo da ova crkva sagrađena 1933.godine deli isto dvorište sa džamijom. Nažalost, gotovo je uvek prazna. Od nekada 13.000 Srba koliko ih je živelo u ovom gradu, sada ih više nema. Jednom rečju proterani su. Jedino još pop Trajko sa ženom i troje dece, uz Božiju volju, opstaje u ovom gradu kome su i ime promenili. Drmam veliku gvozdenu kapiju. Prilazi policajac i otvara mi. Naslanjam bicikl uza zid. Traži mi ličnu kartu i kaže da mogu posetiti crkvu ali da je slikanje zabranjeno, kaže ovaj čuveni biciklista iz Kraljeva.
Šibalić je u crkvi upalio sveće, pomolio se, pa onda krenuo dalje. Nedaleko od crkve pitao jednog Albanca da ga slika.
- Dajem mu telefon. Pita me odakle sam. Kažem da sam iz Srbije. Slikao me je, ali nevoljno, uz reči: „Ne dobro, ne dobro...“ U ovom gradu više nisam imao šta da vidim. Tako da krećem za Gornje Nerodimlje. Omašio sam pravac, pa da se ne bih vraćao nazad, nekim poprečnim putevima stižem do Donjeg Nerodimlja. Usput imam utisak kao da sam na Beverli Hilsu. Kuće sve nove, velelepne, liče jedna na drugu...Ubrzo sam bio i u Gornjem Nerodimlju. Ovde na oko 6 kilometara od Uroševca stvarana je srpska istorija. Na brdu iznad sela za vreme svoje vladavine krajem 13. veka kralj Milutin je podigao dobro utvrđeni grad. U njemu je proveo i svoje poslednje dane. Tu je napisao Gračaničku povelju 1321. godine. Ovde je napisana i Dečanska hrisovulja. Car Dušan je ovde izgradio svoj dvor. Tu se 1371. godine upokojio posledlji Nemanjić, Car Uroš Nejaki. U selu je podignuta crkva i manastir Svetih Arhanđela, gde je po predanju lično Dušan Silni zasadio bor 1336. godine. Na padinama Neredičkog brda Crkvu Uspenja presvete Bogorodice (manastir Svetog Uroša) podiže Carica Jelena, nad grobom svoga sina Uroša. U Donjem Nerodimlju postojale su crkve Svetog Stefana, Svetog Nikole i Svete Bogorodice, ističe Šibalić.
Danas, nekih 7 vekova kasnije, dok se Dragan na svom biciklu kotrlja Porodimljem, kako se još nazivalo Gornje i Donje Nerodimlje, gde su Srbi vekovima trajali, ostalo je pusto.
- Nema nijedne srpske duše. Niti jednog traga, pomena ili bilo čega sa srpskim imenom. Teroristi su sravnili sve sa zemljom. Sve što je podsećalo na Nemanjiće i Srbe. Nema više srednjovekovnih crkava Svetog Nikole i Svetog Stefana... Nema ni manastira Svetog Uroša, niti manastira Svetih Arhanđela... Sve srušeno do temelja! Nema ni bora Cara Dušana. U junu 1999. godine ovo drvo visoko 23 metra je posečeno i zapaljeno. Čak je i koren miniran. Nema više ni srpske škole koja je podignuta davne 1863. godine. U nju je useljena jedna albanska porodica. Sa lica zemlje nestali su i poslednji vidljivi tragovi srpskog postojanja kroz vekove. Nema više ko ni sveću da zapali. Zatreše dušmani sve što je srpsko, sve koji su se krstom krstili... a pre rata je u ovom selu imalo preko 300 srpskih kuća. Čujem se sa pop Trajkom. Pitam ga za manastir Svetog Uroša, kako da dođem do ruševina. Objašnjava mi, a uz to dodaje da u Porodimlju ima dva manastira i četiri crkve. Nekoliko puta sam vozio gore-dole, sa kraja na kraj sela, ali nigde ništa primetio nisam i nastavio sam dalje svoje hodočašće po svetoj srpskoj zemlji Kosovu i Metohiji, kazuje ovaj svetski putnik.
Kurir.rs / Živomir Milenković
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova