Devetoro Lukovića živi u potpunoj divljini na 1.600 metara nadmorske visine u mestu Plešin, gde su okruženi prirodom bez ikakvih potreba za stvarima koje nameće i diktira savremeni svet.
Pedesetdvogodišnji Vid Luković, inače glava porodice, jedan je od retkih koji se vratio iz tuđine, a sada žive okruženi životinjama i prirodom. Što se tiče okoline, oni komšije nemaju, a teške poslove rade i najmlađi članovi porodice, prenosi infoLIGA Ivanjica.
Kako je Vid svojevremeno rekao, bruka je i greota je u šta se društvo pretvorilo, pa kako svi beže u gradove i civilizaciju, a što se njih tiče, jedino ih je strah da civilizacija ne stigne do njih.
- Bilo nas je trojica i svi smo otišli u tuđinu, kao da me je Gospod vratio na svoj prag. Mladi ne znaju kuda idu i šta ih tamo čeka. Imao sam nostalgiju za svojim pragom. Ljudi sve živo dadoše za novac i pare - kaže Vid.
Bez obzira što je divljina lepa, ona često ume da bude i surova, posebno kada je reč o dečici. Vidova supruga, Raduna Luković, istakla je da, iako svi od jutra do mraka obavljaju poslove, uvek imaju svega.
- Deca pomažu oko stoke, po kući. Što imamo, to im damo, i oni drugo ne traže - kaže Raduna Luković.
Najbliži komšija od 93 godine živeo je na kilometar od njih, a deci su jedino društvo životinje - jagnjad, jarad, koze i ovce.
- Osećam da živimo zdrav život. Proizvodimo hranu za zdravlje. Dete ne zna ni šta je lekar, ni šta je doktor. Dosad su zdravi i otporni su. Išli su kod lekara da prime vakcine - kaže Vid.
Deca ne kriju da su srećna svojim životom.
- Kada se vratim iz škole idem da čuvam ovce - kaže mala Desanka Luković.
Njen mlađi brat Aleksej kaže da najviše voli da daje kozama seno, ali i da jaše konje i čuva svinje.
Starija Mileva već sama brine o pčelama.
Kurir.rs/infoLiga
NE PROPUSTITE
