SRBI BACAJU STARE POLOVNJAKE NE ZNAJUĆI DA VREDE BOGATSTVO: Goran iz Mrčajevaca im daje "život", a s tim i AUKCIJSKU VREDNOST FOTO

Autolakirer Goran Srnić iz Mrčajevaca dotrajalim polovnjacima daje novi život, nakon detaljnog tretmana majstora oldtajmeri dosežu aukcijsku vrednost. Goran kaže da danas do perfekcije utegnuti fića „kontraš“ vredi više od mercedesa. Razlog za to je manjak originalnih delova, koji stižu i sa drugih kontinenata.

- Kod nas najtraženiji su fiće i folcike, takozvane bube, a repariraju se i mini morisi, fordovi, poršei...ovi automobili na tržištu dosežu cenu i po nekoliko desetina hiljada evra. Recimo sada je trend da fića „kotraš“( sa okrenutim vratima), ako je perfektno reparirana vredi više od mercedesa iz tog perioda, a kreće se od 17.000 evra pa naviše – kaže Goran koji je inače autolakirer i zaljubljenik u oldtajmere.

Da bi fića proizveden šezdesetih zasijao u punom sjaju neophodno je uložiti i do deset hiljada evra. Sa inostranim markama automobila te cifre su daleko veće, jer su originalni delovi retki i skupi.

Goran kaže da papreni je cenovnik oldtajmera vviše prisutan u inostranstvu, mada ima i onih u našoj zemlji koji ne mare za cenu kada je reparacija oldtajhmera u pitanju.

- Postupak je dugotrajan i za naše uslove neverovatno skup, jer se do originalnih delova teško dolazi i sve ih je manje, zato im je cena visoka. Recimo za reparaciju svog ford taunusa iz 1968 branik i par sitnica u Kanadi sam platio toliko da sam za te pare ovde mogao da kupim skromniji auto. Kanađanin je tada sličnog forda, samo starijeg, prodavao za neverovatnih 700.000 dolara. Razlog za to je što na šasiji stoji serijski broj 00001, što govori da je prvi sišao sa trake. Zaljubljenici u oldtajmere ne pitaju za cenu i obično se odlučuju za kompletnu reperaciju koja ume da traje mesecima - priča Goran dodajući da je iz Mrčajevaca put Rusije nedavno otišao ford karera iz 1977, kompletno repariran čiju vrednost procenjuje i do 70.000 evra.

- Međutim, takvi primerci se obično ne nalaze na oglasima i nisu dostupni široj javnosti. Prodaju se na zatvorenim aukcijama i ovaj koji smo mi radili, može da dostigne cenu od 300.000 evra, naravno u inostranstvu – kaže Goran dodajući da u procesu restauracije učestvoje mnogo ljudi, počev od mehaničara, bravara, vulkanizera, farbara, limara koji često ručno izrađuju nedostajući deo karoserije, kao i tapacera koji kožom ili platnom presvlače sedišta i enterijer. Zarada koju oni ostvare je kaže mala.

- Ljubav prema oldtajmerima nema cenu, to nas je okupilo i zarada nam nije presudna. Ovim poslom se danas bave isključivo zaljubljenici, a najčešće mušterije su nam kolege, ljudi iz struke i autoindustrije. Strancima smo zanimljivi jer se po našim garažama i šupama još uvek kriju neprocenjivi primerci za kojima kolekcionari u svetu tragaju. Srpski vlasnici obično nemaju pojma da takav auto vredi čitavo bogatstvo, neznajući ostave ga pod šljivom da kisne i propada – zaključuje Srnić.

Kurir.rs/D.Č.