Dvadesetpetogodišnji Lozničanin Aleksandar Kostić organizovaće 7. jula u bivšoj upravnoj zgradi, danas ruševini, drugu samostalnu izložbu o "Viskozi" kojom će, bar na jedan dan, ponovo "oživeti" sećanja na fabriku koja je decenijama hranila čitav loznički kraj. Prvi put je to učinio na isti datum lani kada je u jednoj raščišćenoj prostoriji izložio oko 150 fotografija o početku proizvodnje u pogonima "Viskozinih" fabrika, od 1957. do sredine šezdesetih godina.
- Ovoga puta biće izložene nove fotografije koje sam pronašao po napuštenim pogonima, kancelarijama u razvaljenim stolovima i ormarima, neke su u boji i svedoče o poslednjim godinama rada "Viskoze". Osim njih biće izloženi i predmeti koje sam našao u fabrici, dobio ili kupio - kaže Kosić i dodaje:
- Ova fabrika je izuzetno važna za istoriju Loznice, uticala je na njen privredni, ali i sveopšti razvoj, ne samo ovoga grada, kraja nego i Srbije. Ovo je moj način da održim u životu priču i sećanje o fabrici koja je doživela zaista tužnu sudbinu. Na prošlu izložbu došli su neki ljudi koji su tada prvi put prešli prag fabrike od prestanka njenog rada, mnogi su se šokirali kako izgledaju nekadašnje fabrike, a neke kolege srele su se posle mnogo godina. Nadam se da će i sada doći da vide mesto gde su nekada radili i podsete se na te dane - kaže Kostić koji je početkom 2019. u razrušenoj fabrici našao gomilu foto - filmova na kojima su ovekovečeni momenti iz poluvekovnog trajanja jedne od najvećih fabrika SFRJ koja je svojevremeno imala oko 12.000 zaposlenih.
On je nastavio da traži fotografije i dokumentaciju, a za izložbu je izabrao baš 7. jul, nekadašnji dan "Viskoze" kada su uručivane plakete najboljim radnicima fabrike koja se prostirala na oko 80 hektara. Ova fabrika radila je do početka 2005. godine kada je prekinuta proizvodnja i počela njena propast.
Kako se računalo, od 1952. godine, kada je u "Viskozu" primljen prvi radnik, do sloma, njenim fabrikama prošlo ih je više od 30.000. Sredinom 2009. u "Viskozu" je stigao stečaj, a onda krenulo čerupanje pokretne i nepokretne fabričke imovine takvih razmera da od nje danas postoje samo goli zidovi. Ogromno ruglo smešteno između Loznice i šest kilometara udaljene Banje Koviljače koje uglavnom koriste za smeštaj migranti na putu ka BiH i Kostić za izložbe.
Kurir.rs/T.I.
NE PROPUSTITE
