Ponekad se putovanje može pretvoriti u više od samo fizičkog kretanja sa tačke A do tačke B. To može postati putovanje kroz sećanja, prijateljstva i vlastiti život. Priča Holanđanina Adriana Boone je upravo takva priča o jednom čoveku koji je kroz svoja putovanja stvorio duboka prijateljstva i podelio svoje sećanje na Srbiju.
Adrian Boone je svoje prvo putovanje u inostranstvo doživeo pre 55 godina kada je kročio u Srbiju. Radnik male kompanije "Agro Vojvodina," Adrian je započeo svoju karijeru u Novom Sadu, gde je pomagao ljudima da nauče kako da koriste mašine koje su se koristile širom različitih gradova u Srbiji, uključujući Sombor, Bačku Palanku, Kikindu i mnoge druge.
Tokom svog boravka u Srbiji, Adrian je razvio posebno prijateljstvo sa prevodiocem, čije ime je Stefan, koji je imao sina njegovih godina. Stefan ga je nazivao svojim drugim sinom, a njih dvojica su brzo postali bliski prijatelji. Njihovo prijateljstvo je bilo duboko i trajalo je i nakon što je Adrian napustio Srbiju. Porodica prevodioca čak je i posetila Holandiju, što je dodatno ojačalo veze među njima.
Međutim, kako godine prolaze, život se menja. Adrianova supruga je obolela od raka pankreasa, a nakon operacije u Antverpenu, živela je još osam godina, ali njihov život postaje sve više vezan za brigu o njoj. Nakon smrti svoje supruge, Adrian je odlučio nastaviti sa putovanjima, ali sada sam. Njegov kamper postaje njegova kuća na točkovima dok istražuje svet. Nakon nekoliko godina, kontakt između njih se postepeno smanjivao, ali Adrian je osećao potrebu da se vrati u Novi Sad kako bi proverio da li su Stefan i Mirjana, sin i snaja njegovog prevodioca. Nakon neuspešnih pokušaja putem policije, Adrian je na internetu pronašao fotografiju Stefana i Mirjane, čime je bio izuzetno srećan. Nažalost, saznao je da su oboje preminuli pre pet godina. Putovanje ga je ponovno dovelo u Srbiju, tačnije u Sremsku Mitrovicu. Ovde je naišao na prijatelja iz Roterdama, koji je leti provodio u Sremskoj Mitrovici. Iako je planirao ostati samo jedan dan, dobra hrana i društvo su ga zadržali duže. Fasciniran lepotom Mitrovice, Adrian je odlučio da ostane sedam dana. Uporedio je Srbiju sada i pre 50 godina i primetio rast i razvoj - veći broj stanovnika, bolji putevi, unapređena vozila, kvalitetnija garderoba i poboljšanje životnog standarda.
Ipak, Adrian je i dalje vođen željom da poseti bar njihov grob i oprosti se od svog srpskog oca i brata kako bi konačno pronašao mir.
Prvo putovanje u inostranu zemlju Adrian je doživeo upravo u Srbiji pre 55 godina. Sa Stefanom je posetio prelepu Frušku goru, uživao, smejao se i provodio vreme u sreći. To je bilo vreme kada je Tito bio predsednik . Adrian je kasnije putovao u različite zemlje poput Amerike, Libana, Iraka, Irana, ali je Srbija ostala prva zemlja koju je posetio.
Pre deset godina, Adrianova supruga je obolela od raka pankreasa. Nakon operacije u Antverpenu, živela je još osam godina, ali stalna potreba za toaletom onemogućavala ih je da putuju avionom. U cilju pružanja podrške i uživanja u onome što su imali, Adrian je odlučio da kupi kamper i putuje sa svojom suprugom. Ova avantura bila im je dragocena, uprkos izazovima. Sada, nakon smrti supruge, Adrian sam nastavlja da putuje, a njegov kamper postaje sve veći za njega samog.
Njegova fascinacija Sremskom Mitrovicom, njenom lepotom a posebno ljudima rezultirala je odlukom da sedam dana ostane baš u Sremskoj Mitrovici. A kako kaže, ako ga zdravlje posluži, evo njega uskoro nazad.
- Ljudi su fini i prijateljski nastrojeni, zabavni i velikog srca. Sremska Mitrovica je prelep grad sa bogatom istorijom koja je vidljiva na arhitekturi. „Grad je prelep, mislim da treba mnogo više dana da obiđemo ono što sam video do sada. Ljudi su divni, i neverovatno je kako brzo svi nađu zajedničku temu. Dopalo mi se što se lako družiti sa ljudima u ovom gradu. Druženja su neverovatna, muzika, osmeh na svakom koraku, sve je opušteno, a to mi je bilo potrebno. Ljudi ovde lako pokazuju bliskost, što je upravo ono što je potrebno kada dođete u potpuno nepoznat kraj.
Dok smo razgovarali sa Adrianom, stigao je telefonski poziv i informacija da je Marijana živa, da prva informacija koju je dobio nije bila tačna. Razgovor je protekao u suzama i dogovor da se sretnu i provedu vreme zajedno u oživljavanju uspomena je utanačen. Adrian je presrećan nastavio svoje putovanje prema Novom Sadu i svojim uspomenama a siguran je da će Sremska Mitrovica, već u povratku sa ovog, kako kaže, možda poslednjeg putovanja kamperom, završiti sa ponovo, nekoliko dana u fascinantnom gradu – Sremskoj Mitrovici.
Priča Adriana Boonea nas podseća na to kako putovanja mogu obogatiti naše živote, stvoriti duboka prijateljstva i omogućiti nam da otkrijemo lepote drugih kultura i zemalja. Ponekad, najdragocenije uspomene nisu samo mesta koje posetimo, već i ljudi koje upoznamo na tom putovanju.
(Kurir.rs/D.Š.)
NE PROPUSTITE
