Osim što su prepoznatljivi po pevljivom govoru, Čačani imaju izraze koji su samo njima razumljivi. Te reči i danas se koriste u svakodnevnom životu, a većina ne spada u jezički standard srpskog jezika. I ako se mnoge reči lingvistički svrstavaju u arhaizme ili tuđice, pojedine su ostale isključivo vezane za Čačak.
Danas gotovo da nema lokalca koji ne razume značenje reči poput: gidon, šalin, dusa, vonj, zamaganjiti, alaudža, čuma, smok, bučuk, džakati, nedotavan, džoka... Za Čačane kažu da im lična karta ne treba, jer se po govoru poznaju, a pri tom se misli na akcentovanje.
- Svih ovih godina nije bilo lako odvojiti turcizme od jezičkog standarda, a pritom se baviti pisanim novinarstvom, jer se radi o hiljadama reči koje su "žive" u svakodnevnom govoru. Naravno, bilo je situacija kada se neki događaj verodostojno može preneti samo uz upotrebu tih lokalizama, ali su to bili retki trenuci. Znao sam da su ti pojmovi često razumljivi samo užoj čitalačkoj publici - priča Rodoljub Petrović (83), novinar i publicista iz Čačka.
On dodaje da bogatstvo čačanskog govora ide toliko daleko da recimo pojedini sinonimi u srpskom jeziku, prevedeni na čačanski sleng imaju potpuno drugo značenje, što svakog pridošlicu baca u rebus.
- Recimo reč "ranjenik" u čačanskom podneblju ne znači ranjeni čovek, već je ranjenik, s akcentom na e, znači uhranjena svinja za klanje, odnosno tovljenik. U Čačku i danas možete čupi pitanje "pošto ranjenici po kilu" - priča Petrović koji iza sebe ima pet napisanih dela u kojima opisuje Čačak i Čačane.
Njegova najnovija knjiga sadrži priče o 100 znamenitih ličnosti koje su prošle kroz vešto pero ovog novinara koji je s kraja osamdesetih pa do sredine devedesetih bio i gradonačelnik grada na Moravi.
Vokabular razumljiv Čačanima, odnosno življu Zapadne Srbije, u toj meri je obiman da se čak ukazala potreba i za pisanjem rečnika. I ako Čačani tvrde da nemaju problem u komunikaciji s ostatkom sveta, pre će biti da taj isti svet ne razume njih. Za sada nema čvrstih dokaza da su slova ispisana na hiljadama stranica ikome pomogla da shvate Čačane. Dok svet uveliko koristi internacionalizme, u Čačku se takve reči još uvek zovu pozajmljenice i "tuđice".
Takozvane "čačanizme" je pažljivo osluškivao i beležio rođeni Beograđanin arhitekta Duško Milošević, pa je verovatno činjenica da nije starosedelac i razlog zašto ih je na prvu identifikovao kao reči nepoznate ostatku Srbije. Fascinaciju čačanskim lokalizmima pretočio je u delo "Moj rečnik čačanskih pojmova" koje pored priča sadrži i obiman rečnik. Nedavno je iz štampe izašao još jedan rečnik "Viđelo srpskog jezika" penzionisanog učitelja Petra Vučićevića iz Arilja. U ovoj riznici se ide korak dalje, pa pisac omladini u nasleđe ostavlja i na stotine izreka karatretističnih samo za ovaj kraj Srbije. "Sujeverice i druge reči" su samo jedno od stotinu dela iz bogatog stvraralačkog opusa zavičajnog pisca Branka V. Radičevića koji u gotovo svakom svoj rimi neguje rečnik čačanskog kraja. Radičević je kao nijedan poeta u svojim pesmama obgrlio priznanje odato majkama i jeziku.
Kurir.rs/D.Č.
NE PROPUSTITE
