KREMENOVIĆI JEDINI NA BALKANU LIJU CRKVENA ZVONA: Liju ih na tradicionalan način kao i pre 100 godina, a ima ih po CELOM SVETU

Crkvena zvona se na Balkanu liju samo u Šumadiji, u malom selu Belosavci pored Topole. Porodica Kremenović ovim poslom bavi se 26 godina, do sada su izlili preko 2.000 zvona, a njihov zvuk čuje se na svim kontinentima.

Iako je tehnologija napredovala zvona se rade na tradicionalan način, isto kao i pre 100 godina – u pesku, a sušenje se obavlja uz pomoć drva i ćumura. Majstori za zvona iz Topole kažu da nema razlike između pravoslavnog i katoličkog zvona i da je ono što ih određuje i razlikuje upravo zvuk.

"Kada vidimo zvono koje je često išarano, izgravirano urađeni fenomenalni ručni radovi, ali to mu oduzima dosta od zvuka. Najbolji zvuk se postiže kad je zvono od bronze ispolirano do visokog sjaja bez detalja na sebi", otkriva Nemanja.

Osim zvona u livnici Kremenovića proizode se i horosi i polijeleji, a svaki od njih ima svoju priču, jer dva horosa nikad nisu ista.

"Ako uđemo u crkvu i vidimo neko obeležje, trudimo se to isto ugradimo u polijelej kako bi on bio specifačan, poseban i namenjen samo toj crkvi", ističe ovaj majstor iz Topole.

Livarstvo je poprilično zaboravljeno zato svako ko odluči ovim da se bavi, kako kaže Nemanja, imao bi posla jer je je ovaj stari zanat – zlata vredan. Pored spretnih ruku neophodno je imati i umetnički duh. Željko Ivanović koji lije zvona duže od dve decenije kaže da se poseban osećaj kad kroz Topolu čuje zvuk crkvenog zvona i zna da je ono njegovih ruku delo.

"Mladi se retko odlučuju za ovaj zanat, ali trebalo bi da znaju da posao nije težak i da ima posebnu draž", kaže Željko.

Stručnjaci kažu da nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije kao što to čine crkvena zvona, ona takođe označavajui božansko prisustvo, pa zbog toga majstori koji ih proizvode imaju veliku odgovornost, a u livnici kod Kremenovića izgleda da to odlično znaju.

Kurir.rs/RINA