Rano proleće izmamilo je poljoprivrednike u bašte i na oranice kako bi zemlju pripremili za setvu, a već zasejano povrće zaštitili. Iako kalendarski zima još uvek nije završena, sutra zvanično počinje proleće, pa su brojni povrtari, poput Slavka Damljanovića već uveliko na svojim parcelma.
- Ja sam već posejao grašak, preventivno sam sipao pepeo kako bi sve bilo ekološki čisto i zdravo. Pored graška, zasejao sam luk, šargarepu, peršun, zelenu salatu, krompir… U mojoj bašti je sve organski, jedino ću hemijske preparate koristiti za krompir zbog zlatice”, rekao je za RINU Slavko Damljanović iz Ljubića.
On je istakao da je parcelu u kojoj seje povrće oplemenio krečom zbog crva, a a zbog kvaliteta zemljišta. Kada je u pitanju povrće, struka savetuje pre svega primenu preventinih mera, kako bi se sprečila pojava bolesti i štetočina.
- I plodored može biti jedan od mera zaštite, znači smena useva četvorogodišnji I petogodišnji plodored. Inače, s obzirom na to da je u našem kraju u povrtarstvu najviše zastupljena proizvodnja krompira, važno je povrtarima skrenuti pažnju da je najveća štetočina krompirov moljac, posebno u krajevima u dolini Zapadne Morave, rekla je Ljiljana Stojković Jovanović, savetodavac za zaštitu bilja Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak.
Ona dodaje da su najugroženije sorte krompira one koje se vade krajem avgusta i početkom septembra.
- Preventivne mere koje bi mogle da stave pod kontrolu ovu štetočinu su najpre izbor sorte krompira iz ranijih rokova setve, zatim seme mora biti zdravo, kao i primena četvorogodišnjeg i petogodišnjeg plodoreda, istakla je Jovanovićeva.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
