ZA ORGANSKU MALINU 270 DINARA: Otkup "crvenog zlata" u lozničkom kraju

Sa zvaničnom cenom otkupa maline neki hladnjačari izašli su prvi put prekjuče, sa 270 dinara za organsku, 200 za prvu i 140 za drugu klasu, kazala je Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva iz lozničkog “Poljosaveta’’ koji pokriva osimLoznicei susedne opštine, Mali Zvornik, Krupanj i Ljuboviju.

Ona navodi da seotkupna cena prošle godine kretala od 190 do 270 dinara za organsku, a na kraju sezone su kod pojedinih hladnjačara jesenje sorte išle i do 300 dinara.

- Što se tiče prinosa ove godine su smanjeni zato što smo imali najpre sušnu zimu pa onda i takvo proleće. Kod većine proizvođača su kratke rodne grane jer je malinarstvo nažalost u 90 odsto slučajeva bez navodnjavanja, što je u ovakvim klimatskim promenama nezamislivo i bez njega se ne može odvijati ozbiljna proizvodnja. Ove godine je procena bila na nekih osam do deset tona po hektaru, ali je sada da bi to bilo pet do šest tona. Ima ih, ali su retki zasadi gde će biti i 20 tona po hektaru, ima sa po deset tona što bi trebalo da bude prosek, ali i mesta gde će biti tek dve, tri tone. Lani je isto bila loša godina, sa krajnjim prosekom pet i po tona. Najava visokih temperatura za naredne dane neće prijati rodu jer na više od 30 stepeni maline ne mogu da dišu, a ukoliko su pacele zabarene, ima viška vlage, može doći do do sušenja zasada, ili dela podignutog na neodgovarajućem terenu – objašnjava ona i navodi da je u Loznici i tri opštine oko dve hiljade hektara pod ’’crvenim zlatom’’ i ta površina je ista godinama.

Što se tiče berača uglavnom su to žene, od preko 60 godina, a cena je četiri do pet hiljada dinara, dok ide do šest za branje borovnice što je za proizvođače značajan trošak.

Bilo bi im dobro kada bi učinak berača bio zadovoljavajući, ali naberu od 25 do 35, a trebalo bi bar 50 kilograma da bi se to isplatilo kod branja borovnica.

- Ne bi trebalo neobučeni ljudi da ulazi u zasade, da lome rodne grane i upropaste ga u prvoj berbi. Berač mora biti edukovan, a veoma važna je i higijena berbe, na čemu se insistira godinama kada je u pitanju izvoz i plasman roda na pijace ili prodavnice. Problem je i što nisu svugde obezbeđeni voda, dezinfekciona sredstva, toaleti, neki imaju te uslove, ali bi trebalo da ih ima svaki zasad – kaže Krsmanovićeva.

U proizvodnju, navode stručnjaci, treba da se krene od kvalitetnog sadnog materijala, dobrog izbora parcele, analize zemljišta, izbora agrotehnike, da se obezbedi navodnjavanje i preduzmu sve druge odgovarajuće mere, kako bi se dobili dobri rezultati.

Stanje je uvek bolje u zasadima podignutim na pravom zemljištu gde su i kvalitet i prinos dobri, gde se slušala struka.