SVEČANIM ČINOM UPRILIČEN SPOMEN UPOKOJENJA SVETOG JAKOVA TUMANSKOG! Iguman: Narod ovde nije došao da vidi nas, niti lepotu kraja nego da se pokloni svecima

Spomen upokojenja Svetog Jakova Tumanskog upriličen je prošle nedelje 16. februara 2025. godine u manastiru Tumane. Tačno u 8.30 minuta održana je Sveta Liturgija, a u 10.30 krenula je litija sa svetim moštima.

 Iguman manastrira Dimitrije Plećević se tom prilikom obratio vernicima.

 - Sveti Jakove, čudotvorče tumanski, evo svi sabrani ovde oko tvojih svetih moštiju te molimo da čuješ glas naše molitve, da nas ne odbaciš, da nas sve blogosloviš, da nas ukrepiš u veri, isceliš od bolesti i stradanja, da nam budeš prijatelj u ime Hristovo, danas, nama  narodu tvome i narodu Svetoga Save, koji se samo na vas ugodnike Božije oslanja, da nas vodite i štiite putem pravoživlja u vreme zemljskog života,ali i sve do večnosti. Tvoj život je bio strog i sam predan Hristu i nismo dostojni da ti zavapimo da se moliš, ali tvoja ljubav je velika i tvoje milosrđe u ime Hristovo je izobilno, pa nas njime blagolsovi kao rosom najvećeg blagoslova. Upotrebi u ime Božije i ove vremenske uslove, ovaj sneg neka nam bude blagslov, rose blaosti božije. Primi nas u naručje svoje ovde, zajedno sa svetim Zosimom. Blagoslovite nas, razumite nas, pomozite nam, ne okrenite svoja sveta lica od nas koji smo ogrezli u grehu, ali koji se kajemo i vašim molitvama nadamo se i Bogu vraćamo-kazao je iguman. 

Nastavio je molitvu narodu:

- Nemoj da odstupiš od ovog naroda sa svojim molitvama i blagoslovom. Sve ih blagoslovi! Molimo te mi, služitelji tvoje svetinje, jer oni ovde nisu došli da vide nas, niti lepotu ovoga kraja,nego da se poklone tebi, živom čudotvorcu Hristovom i tvom bratu svetome Zosimu. Zajedno ih blagoslovi i ti i on i zajedno ih utvrđujte u veri. Neka tvoje svete i celebne, stradalne i mučeničke moći budu svedok svima nama da smo narod svetoga Save, narod svetog cara Lazara, narod svetog vladike Nikolaja, narod svih svetih i velikih predaka naših, i slavnih ugodinika božijih, boraca za istinsku pravdu, neka vaše molitve odavde iz Tumana, poput ognjenog jezika dođu direktno do prestola Božijeg. Neka odavde zracima sile svoje, Bog otac nas blagoslovi kroz sina svoga koji je radi našega spasenja dao i blagoizvoleo da postane čovek. Mi smo svi ljudi, ali te i kao ljudi molimo, preobrazi nas molitvama iz lošeg u dobre- pričao je Dimitrije.

Otac je istakao važnost molitve:

- Olakšaj nam, jer nemamo više kome da se obratimo, nego samo tebi i tebi sličnim svetiteljima i čudotvorcima. Neka je tvoj blagoslov, usuđuijem se reći svojim nedostojnim ustima, u ime manastira i bratije svom narodu, a ti kako znaš i umeš izlij ga, stigni do svakoga i razumi svakog, čuj svakog,usliši svakog, da se ne obrukamo ni mi ni ti, pred ovim narodom koji ti dolazi i vapi u ime Božije. Svakome daj ono što traži,i što je korisno za spasenje, ali ne ostavi ni ovaj sveti manastir, ni ovu svetu crkvu i kuću božiju, koja otvorenih vrata prima i dočekuje ovaj narod. Primaj ih u ime tvoje u ime svetog Zosima. Ne posusajte da se molite, ne posusajte da tešite narod, da krepite i blagosiljate. Zatvorite usta i bogohulnika koji skaču na vas i na ovu svetinju, govoreći da u Tumanu nema ništa sem marketinga i reklame. U Tumanu imate vi divni čudotvorci, a narod to vidi i narod to poznaje, a kome smeta neka ide što dalje od ove božije kuće, ma bio u kom činu i ma bio u kom zvanju. Neprijatelji su i spoljni i unutrašnji, i crkve i društva i svakog od nas. Borimo se da se mi ne pokažemo neprijatelji drugima i ne pokažemo sudije drugima. Blagoslovi nas još jednom sveti čudotvorče izobiljnim darom, koji ti je dao Bog. I kroz ovaj narod koji odlazi svojim kućama, blagoslovi njihove domove, njiovu decu i rodbinu, sve njihove krajeve,jer ti to možeš, jer ti verujemo, jer si Hristov prijatelj i osvedočio si se kao čudotvorac.Neka je slava Bogu, hvala tebi sveti Jakove novisvetilniče crkve božije i tebi sveti Zosime, vekovni čuvaru ovoga svetoga manastira i tebi sveti Arhanđele koji svojim svetim krilima dočekuješ i blagosiljaš ovaj narod. Hvala vam što nas razumete, što nsa volite i što nas vazda Hristu vraćate. Neka je slava Bogu u ove dane pripreme svetoga i velikoga posta, da zavapimo radujući se pozdravljajući jedne druge najdubljim glasom u ime čitave vaseljenje od neba do zemlje i obruno, glasom radosti jedinstvenim kao što samo mi to možemo u ime naših predaka naslednika. Hristos vaskrse- obratio se iguman Tumana.

Prepodobni Jakov (u svetu Radoje Arsović) rođen je 1894.godine u selu Kušići nadomak Ivanjice. Posle osnovnog obrazovanja,otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata. Jedan iz oblasti filosofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeo. Radio je kao službenik u diplomatiji kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.
Odmarajući 30-ih godina XX veka u Vrnjačkoj Banji, našao se prilikom održavanja sabora bogomoljačkih bratstava Srbije. Zadivio se propovedima Sv. Vladike Nikolaja i sveštenstva, a posebno besedom jednog prostog Srpskog seljaka. Dotakavši ga tom prilikom blagodat Božija, napustio je službu i svetovni život i došao je kod Sv, vladike Nikolaja sa molbom da bude iskušenik. Nakon dugog ispitivanja Vladika ga je primio. Kao iskušenik prošao je sva monaška poslušanja. Kao jednom doktoru nauka nije mu padalo teško da riba toalete, čisti krompir i sl. Strogo se podvizavao, slabo se i oskudno hranio, neretko otpacima od trpeze. Imao je samo dva para iznošenih mantija. Nikada nije lezao u postelju, već se molitveno odmarao. Odlikovao se neobičnim darom ćutljivosti.
Pre drugog svetskog rata, bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega, bio je vatreni propovednik vere, ukrašen ravnoapostolnom revnošću. Stekavši mnoge duhovne darove, bio je i prozorljiv. Predvideo je oba bombardovanja Beograda, bombardovanje manastira Žiče i dr.U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji, gde je upamćen kao veliki podvižnik. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon žćestokog batinanja u selu Rabrovu, 16. februara 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.

Ovo je bilo i  prvo tumansko sabranje u 2025. godini.