JEDINO BOROVNICA NIJE IZDALA: Loša godina za voćare (FOTO)
LOZNICA – Malina je podbacila, sa kupinom je situacija još uvek neizvesna, a jedino je borovnica dala veoma dobar kvalitet i dobar prinos u većini zasada. Prema rečima Zlatice Krsmanović, diplomiranog inženjera voćarstva iz lozničkog “Poljosaveta’’ koji pokriva osim Loznice i susedne opštine, Mali Zvornik,Krupanj i Ljuboviju, veoma je loše trenutno stanje u voćarskoj proizvodnji, a uzrok su izuzetno visoke temperature i dug period bez padavina.
- Prinosi i kvalitet maline biće značajno manji, neće u proseku preći dve, tri tone po hektaru, što je slabije nego prošle, takođe loše godine sa prosečni prinosom četiri, pet tona. Otkupna cena maline krenula je od 300, sada 400 za konvencionalnu do 500 dinara za kilogram organske, ide čak do 600, ali maline vilamet skoro da nema. Kupina je u početnoj fazi berbe kada je reč o ranijim sortama poput ‘’loh nesa’’.
U kupinjacima je trenutna situacija sve je lošija iako su do pre petnaestak dana bili u veoma dobrom stanju. Naime, dugotrajna suša i vrlo visoke temperature uticale su na početak sušenja biljaka, uvenuće plodova, a visok nivo osunčavanja na pojavu belih fleka na plodovima i progorevanje listova. Prinosi kupine na našem području su u povoljnim godinama prelazili preko 30 tona po hektaru, prošle jedva 10 do 13, a pitanje je kakva će biti situacija ove. Inače, još uvek nema otkupne cene za kupinu, prošle godine bila je 130 dinara, a proizvođači ove očekuju značajno veću – kaže Krsmanovićeva. Navodi da nedavna kiša i osetan pad temperature znače kupini i dvorodim zasadima maline, jer bi u suprotnom mnogi imali ne samo mali prinos i loš kvalitet, već bi im pretilo totalno, ili delimično propadanje. Naravno, to ne važi za one koji i u ovakvim godinama daju solidan kvalitet plodova i prinose, a takvi su, pre svega, zasadi na pravilno odabranim parcelama, sa kvalitetnim sadnim materijalom, savremenim tehnologijama, adekvatnom negom i primenom svih potrebnih mera.
- Borovnica je jedina u većini zasada dala veoma dobar kvalitet i dobar prinos. Prinosi prošle i ove godine iznose od 10 do15 tona po hektaru, otkupna cena je oko sedam, a prošle je bila od pet do šest evra. Evidentno je da na voćarsku proizvodnju, od kojih je najosetljivija proizvodnja jagodastih voćnih vrsta među kojima dominira malina, poslednjih godina negativno utiču klimatske promene. Savet je da se radi redovno navodnjavanje, ako je moguće i orošavanje, a berbu obavljati samo dok su temperature niže od 30 stepeni. Plodove posle berbe treba što pre rashladiti i čuvati na hladnom do predaje na otkupnom mestu. Na visokim temperaturama ne treba raditi plevljenje, okopavanje, zelenu rezidbu, kao i ni čišćenje zasada– savetuje ona i podseća da se na području ‘’Poljosaveta’’ malina gaji na oko 2.000, kupina 1.300, a borovnica na više od sto hektara.
Kurir.rs
