"Srbi su zbog ovoga veliki narod!" Iako je broj stanovnika opao, Lopušina je otkrio kako se srpska tradicija nastavlja: U Americi ima 6 varoši po imenu Beograd
Pisac i novinar Marko Lopušina je istoričar dijaspore 40 godina, objavio je čak 40 knjiga o Srbima u rasejanju, kao i prvu Enciklopediju srpske dijaspore u tri toma.
Kako sam kaže, "Srbi u dijaspori nisu Srbi iz Srbije, BiH, Crne Gore i Hrvatske, jer su to otadžbinske zemlje našeg naroda,, u njima kao domorci žive vekovima".
On je na ovu temu govorio za Kurir televiziju:
- U suštini, reč rasejanje objašnjava dolazaki odlazak ljudi, stalnu migraciju naših i drugih naroda iz raznih razloga. Srbi to čine već 10 vekova. Mi smo iza Karpata došli do Soluna na topla mora, Dušan je imao državu do Soluna, pa smo se polako koncentrislai u regionu od tri Morave - kaže on.
Lopušina navodi da su sve to Srbi, gde god odu u inostranstvu i uvek vole svoj zavičaj:
- Imate 300 srpskih udruženja, organizacija, klubova, svi imaju zavičaj u svom nazivu. To im je uvek veza sa rodnim narodom, i idejom da će seoni jednog dana vratiti. Oni se vraćaju u svojim snovima - kaže Lopušina.
Lopušina kaže da ne postoje zvanični podaci o tome koliko Srba živi raseljeno, ali njegova istraživanja govore da imamo oko 2 i po miliona ljudi u 159 država sveta, na svim kontinentima:
- Mi smo mali narod, bilo nas je 11 miliona, sada smo spali na 9 i nešto miliona. U Republici Srpskoj nemanje Srba za 600 hiljada. Početkom devedesetih nas je bilo 8 miliona u Srbiji, sada nas je sa drugim narodima oko 6,6 miliona - kaže Lopušina.
On objašnjava da su Srbi veliki narod jer imamo oko 150 hiljada toponima, odnosno naselja koja nose srpska imena:
- Jedna naučnica u Americi je izračunala da u Severnoj Americi imamo 55 toponima, među njima šest varoši koje se zovu Beograd, tri koje se zovu Tesla, u kanadi imamo planinu Putnik, kao i stotinu kapela, crkava, pa i groblja - kaže Lopušina.
Lopušina kaže da se dosta naših ljudi odselilo u Južnu Ameriku u prvom talasu, dok su posle Drugog svetskog rata silom prilika otišli u Australiju, Veliku Britaniju gde ima oko 50 hiljada Srba. Dodaje da su posle rata milion ljudi migriralo po državama Evrope.
Profesorka Svetlana Matić, predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva "Vilhemina Mina Karadžić" u Beču, uključila se u program Kurir televizije i otkrila:
- Roman "Heroina života - Mileva Marić Ajnštajn", cilj je ne samo da veličam uspešne žene iz naše prošlosti, već da čuvam srpski nacionalni identitet, posebno kod mlađih ljudi. POznavanje istorije naroda je bitno za naš nacionalni identitet, da bi poštovali tuđu kulturu moramo poštovati svoju.
Ona dodaje da ove godine, pošto je 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnaštajn, 19. decembra će se na svečani način obeležiti njen rođendan, a u organizaciji ambasade Srbije u Austriji i udruženja čija je Matić predsednica.
- Dela Ajnštajna su zapravo njihova zajednička dela, kao što i on često navodi "naš zajednički rad". Delom je Milevina zasluga, a na kraju je ostala sama sa sinovima, dok je Ajnštajn oženio svoju rođaku. Postavljam pitanje koliko je naučna zajednica spremna da prihvati egoistički pristup Alberta AJnštajna, koji je genijalan u nauci, ali mu je privatni život pod lupom. Predlažem da se Milevi Marić Ajnštajn da diploma, jer nije položila samo usmeni ispit. Predlažem i da joj se dodeli Nobelova nagrada jer znamo da joj je novčani deo pripao razvodnom parnicuom - kaže Matić.
Matić kaže da je Beč najveći srpski grad u dijaspori, pa dodaje da je potrebno da se srpski kulturni centar oformi u ovom gradu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
