ČUVAJMO SEĆANJE NA STRELJANE CIVILE: U Dragincu obeležen 14. oktobar
Tu su, krvavog oktobra 1941. nemački vojnici počinili ratni zločin ubijajući civile u ovom i više okolnih sela gornjeg Jadra. Uz državne i vojne počasti vence su položili Zoran Antić, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predstavnici Grada Loznice, draginačke OŠ ‘‘14. oktobar’‘, Mesne zajednice Draginac, Memorijala ‘‘Draginac“, udruženja građana kao i potomci draginačkih žrtava.
Ovo je mesto posebno bola i tuge, a takvih je u Srbiji mnogo, rekao je državni sekretar Antić koji se obratio u ime Vlade Srbije, i naveo da je Draginac 14. oktobra ušao u anale svetske kriminologije i genocida.
- Ovaj nacistički zločin, kao i mnogi drugi širom naše napaćene zemlje, uzroke nosi u nepokornom duhu naših ljudi, u hrabrom, i nedvosmislenom antifašističkom i antinacističkom legitimisanju tadašnjeg društva. Od 13. do 19. oktobra u selima u dolini Jadra, Dragincu, Koreniti, Cikotama, Velikom Selu i susednima, streljani su civili. Bio je to pravi genocid nad srpskim narodom. Srbijo, pamti da su nacisti i fašisti, pored odraslih, na najzverskiji način ubijali decu u kolevkama, pa i novorođenčad. Najmlađa žrtva imala je samo tri dana. Šaljemo poruku nezaborava i posvećenosti idealima slobode, pravde, nezavisnosti i uvek antifašizma. Sećanje na nastradale, savladavanje tragičnih lekcija naše ne tako davne prošlosti, kao i suprostavljanje svakom obliku nasilja, mržnje, nerazumevanja jeste naša obaveza i dug prema draginačkim i drugim nevinim žrtvama. Ne treba 14. oktobar da bude jedini momenat kada se okrećemo tom teškom razdoblju istorije, naša je dužnost da negujemo sećanje na njih, i da istrajemo u građenju društva zasnovanog na vrednostima i idealima humanizma i nenasilja – poručio je Antić i istakao da žrtve ‘’nikada nećemo zaboraviti’’.
Prepuna je Srbija stratišta, a mi smo u Dragincu na najvećoj grobnici seljaka na Balkanu, rekao je pomoćnik gradonačelnika Milan Jugović, navodeći da je istorija srpskog naroda prepuna bola i stradanja i da su Srbi kroz istoriju svoju ljubav prema slobodi plaćali glavom.
- U Kragujevcu su streljani đaci, u Kraljevu radnici, u Dragincu seljaci, a njihov jedini greh je bio taj što su nosili srpsko ime, što su deo istog naroda koji je 1914. nemačkom oružju naneo teške poraze, koje krvnici nisu mogli zaboraviti. Njihov greh je bio što ni 1941. nisu pristajali na oduzimanje slobode. Tog krvavog oktobra ovde su nacisti počinili zločine teško pojmljive zdravom razumu nad starima, ženama, decom. Ubijeno je 305 dece mlađe od deset godina. Zaboraviti nikad nećemo, naša je dužnost i obaveza je da negujemo uspomenu na sve nevino stradale u Jadru, jer ko ne poštuje svoje pretke ne misli dobro potomcima – kazao je Jugović i poručio da se nikada više nigde ne sme ponoviti ovakav zločin.
Nemačka vojska je u ovom kraju prvi put primenila surovu naredbu o likvidaciji sto civila za jednog ubijenog, odnosno 50 za ranjenog nemačkog vojnika. Od 13. do 19. oktobra 1941. vojnici Vermahta pobili su meštane Draginca i više jadarskih sela. Surovost koju su pokazali je zastrašujuća, samo u Cikotama su nemački vojnici ubili 135 dece mlađe od deset godina i 190 mlađih od 14 godina, a u Koreniti 49 dece mlađe od deset i 65 koja nisu navršila 14 leta Najmasovnije streljanje bilo je u Dragincu gde je za četiri dana pobijeno 1.379 muškaraca, žena i dece. Ubijeni seljani zatrpani su u zajedničke grobnice koje su uređene i obeležene posle rata, a svi posmrtni ostaci preneti su u zajedničku spomen-kosturnicu 1961. Zločin u Dragincu prvi je masovni zločin nad civilima i prethodio je streljanima civila u Kraljevu i Kragujevcu oktobra iste godine.
