ŽELJKO IZ KIKINDE OSTAVLJE I POLICAJCE U NEVERI! Nakon Divčibara, Zlatibora i Herceg Novog, na OVOM motoru i do Jahorine: Pravi avanturista! (FOTO)
Željko Trifunov iz Kikinde i njegov APN4, koji je proizveden 1976. godine, rado su viđeni širom Srbije i regiona. Motor je u Subotici kupio za 170 evra. Uložio je 700 evra da izgleda kao da je juče izašao iz fabrike. Onda su počele avanture po Srbiji i regionu, ali i neizostavni odlaski na moto skupove.
Na ovom motoru je ranijih godina putovao do Divčibara, Zlatibora, Bjeljine, Temišvara, Segedina, ali i do crnogorskog primorja. Poslednja avantura bila je, kako kaže, baš zahtevna jer se iz ravnog Banata, preko Drine, uputio u Bosnu i krajnjeg odredišta, Jahorine. Priča da je u oba pravca, od Kikinde do Jahorine i neizostavne posete Sarajevu, preko Trebevića, prešao oko 900 kilometara.
- Sreća na ovom putovanju nije bila moj saveznik jer mi se dva puta probušila guma. Prvo na izlazu iz Šapca, a onda pre granice ponovo. Kupio sam u Bosni drugu i nastavio. S one strane Drine, dočekali su me kao najrođenijeg. Neke od njih sam prvi put sreo, a nisam stigao čak ni da im se zahvalim. U Sokocu, na jednoj benzinskoj pumpi, natočio sam gorivo i napravio kratku pauzu za kafu. Kad sam hteo da platim, iz automobila je izašao jedan muškarac i poručio mi da ništa ne treba da platim. Poželeo mi je srećan put - ispričao nam je Željko i dodao da, kao ni na ranijim putovanjima, nije mogao da se kreće auto putem.
- Uspon na Romaniju i Jahorinu, ali i spust sa Trebevića do Sarajeva naročito su bili izazovni. Svugde sam bio lepo primljen, a posebno na Palama. Dočekali su me bajkeri iz tamošnjeg moto kluba- kaže Željko.
Carinici i policajci u neverici
Pretprošlog leta u neverici je ostavio srpske i crnogorske carinike i policajce. Nisu mogli da veruju odakle stiže i gde se zaputio.
- Do Zlatibora, gde sam prenoćio, stigao sam preko Šapca, Loznice, pa uz Drinu, preko Bajine Bašte i Tare. Vožnju sam nastavio kanjonom Morače, preko Podgorice, Cetinja i Tivta, do krajnjeg odredišta. Gde god sam parkirao da odmorim ili naspem gorivo, ljudi su prilazili i raspitali se o meni i motoru. I moj domaćin u Herceg Novom je ostao bez teksta jer sam ranijih godina dolazio sa "jamahom" - prisetio se Željko.
