VEŠTAČKA INTELIGENCIJA: STANJE I PERSPEKTIVE RAZVOJA I PRIMENE Predrag Dašić, redovni član Inženjerske akademije Srbije (IAS)
Višegodišnji profesor Visoke mašinske tehničke škole u Trsteniku i Akademije strukovnih studija "Šumadija" u Kragujevcu – Odseka u Trsteniku Predrag Dašić, redovni član Inženjerske akademije Srbije (IAS), održao je veoma zapaženo predavanje po pozivu na Međunarodnoj naučnoj konferenciji "Savremeni materijalI" u Akademiji nauka i umetnosti Republike Srpske u Banjaluci.
Veštačka inteligencija (Artificial Intelligence – AI) je naučna disciplina, ili multidisciplinarna oblast koja se najčešće smatra granom računarske nauke, posvećena modelima i performansama sistema za funkcije povezane sa ljudskom (čovekovom) inteligencijom, kao što je rasuđivanje i učenje. Za veštačku inteligenciju (AI) se može sresti veliki broj različitih definicaja.
- U ovom predavanju se navodi još jedna: Sposobnost funcionalnih jedinica za izvršavanje onih funkcija koje su obično povezane sa ljudskom inteligencijom, odn. koje ljudi obavljaju uz pomoć inteligencije, kao što je rasuđivanje i učenje. Prvi sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI) razvijeni su i korišćeni još 1960-ih godina. A veliku ekspanziju ovi sistemi doživeli su početkom 2020-ih godina, pojavom velikih jezičkih modela (Large Language Models - LLM), čet-botova i sl.
Osnovni termini veštačke inteligencije definisani su, još sredinom 1990-ih godina, međunarodnim standardima ISO/IEC 2382- 28:1995, ISO/IEC 2382-29:1999 i ISO/IEC 2382-31:1997, kaže Predrag Dašić.
Prema njegovim rečima, novi koncept veštačke inteligencije nazvan je generativna veštačka inteligencija (Generative Artificial Intelligence – GenAI ili GAI), koja je sposobna da generiše tekst, slike, kôd, simulacije, audio, video zapise ili druge podatke, za kreiranje novog sadržaja, koristeći generativne modele, često kao odgovor na upite. Generativni AI modeli uče obrasce i strukturu svojih ulaznih podataka za obuku, a zatim generišu nove podatke koji imaju slične karakteristike. Nedavna otkrića u ovoj oblasti imaju potencijal da drastično promene način na koji pristupamo kreiranju sadržaja.
- Poboljšanja dubokih neuronskih mreža zasnovanih na transformatorima, posebno velikih jezičkih modela (LLM), omogućila su bum generativnih AI sistema početkom 2020-ih. Ovo uključuje čet-botove kao što su: ChatGPT, Copilot, Gemini, DeepSeek, GPT, LLaMA i sl.; sisteme za generisanje slika veštačke inteligencije tekst-u-sliku kao što su: Stable Diffusion, Midjournei i DALL-E, i AI generatori teksta-u-video kao što je Sora.
Novi koncept generativne veštačke inteligencije (GAI) omogućava čoveku i pomoć u pisanju publikacija (monografija, knjiga, članaka i sl.), diplomskih i master radova i doktorskih disertacija, tako da su mnoge svetski poznate izdavačke kuće prilikom predaje rukopisa publikacija ili pisanja recenzija za te publikacije stavili klauzulu kojom se traži od autora ili recenzenata da: "Potvrde da nisu koristili GAI aplikacije ili tehnološke metode potpomognute veštačkom inteligencijom za pripremu publikacija ili recenzentskih izveštaja, retrospektivno".
Dašić ističe da u novom realnom svetu sve postaje digitalno, pametno i virtuelno sa velikom primesom različitih tehnologija veštačke inteligencije (AI). A predviđa se da će budućnost biti dominantno virtuelna, sa velikom primenom veštačke inteligencije (AI) u svim oblastima ljudskog delovanja.
- Spoj svih navedenih primera razvijenih modela i sistema GenAI u sadejstvu sa virtuelnom realnošću (Virtual Reality - VR) su, u poslednjih 5 godina, našli veliku primenu u svim oblastima ljudskog delovanja. A njihovo stanje, trendovi i perspektive razvoja i primene, kroz praktične primere, su bile cilj ovog predavanja, zaključuje Predrag Dašić.
Kurir.rs
