"Lečile smo se zajedno, a onda sam saznala da je mrtva" Potresna ispovest Jelene koja je sa 22 godine obolela od raka: "Želela sam da prekinem sa lečenjem"
Priča Jelene Arsenijević nije samo priča o bolesti, već o hrabrosti, ljubavi, gubitku, veri i otpornosti i jednom potpunom preobražaju života. Ona je u najtežem životnom trenutku odlučila da uradi nešto što retko ko sme, da se ogoli prvo pred sobom, pred svetom i da napiše knjigu o borbi za sopstveni opstanak, a svoju ispovest dala je za emisiju "Neispričano".
Kako opisuje u knjizi "Novi list", bolest ju je zatekla mladu, tokom studija, a jedini cilj u tom trenutku bio joj je da položi ispit. Ipak, jedan oktobarski dan promenio je sve, kada joj je dijagnostikovan rak dojke.
Ova hrabra žena je u svojoj knjizi detaljno opisala hodnik bolnice i sve žene koje je tamo sretala, pa je ispričala:
- Izrazito je teško iskustvo, jer zaista tu ima različitih stadijuma bolesti i različitih godišta i različitih pacijenata, ali retko se dešava da čujem da je neka žena izgubila bitku. Skoro sam čula da je jedna devojka, na žalost, izgubila bitku sa svojih nepunih 30 godina. Sve me vratilo na početak moje bolesti tog dana kada sam čula da nje više nema. Sećam se da sam došla kući i da prosto nisam mogla da se pomerim sa fotelje od samog šoka, jer smo ona i ja krenule u isto vreme da se lečimo - kaže Arsenijević.
On dodaje da je sebi rekla "jao Jelena, mogla si i ti da se nađeš na mestu gde je ona sada", te se zahvalila Bogu i lekarima, životu i svom organizmu što to nije bio slučaj.
Bolest je donela i trenutak kada je Jelena morala da kaže svojoj majci za dijagnozu:
- Jedan od težih momenta nakon moje dijagnoze bio je kako saopštiti majci. Moja majka je znala da ja idem na te kontrole, ispitivanja, da se nešto tu dešava, ali ona je kao i ja verovala da je to sve dobro. Međutim, saopštiti jednoj majci koja ima samo mene, ćerku jedinicu, čiji je suprug umro pre par godina i gde je ona zaista sama ostala i borila se i školovala me. Kroz ceo život je išla i gledala sve kroz ružičaste naočare. Kako da joj sada zacrnim život? Ja sam joj samo rekla, mama rezultati nisu tako dobri - kaže Arsenijević.
Majka je na to upitala kako nisu dobri i šta se dešava, a Jelena kaže da joj je na blagi način sugerisala šta se događa rečima "prebrodićemo to".
- Tog dana je ona mene zvala 50 puta, jer sam u tom trenutku bila u Kragujevcu, išla na fakultet, a dan nakon toda sam planirala da se vratim kući. Teško mi je bilo da gledam njenu patnju i strah od tog gubitka. To je negativno uticalo i na mene i na moje psihičko stanje - kaže Arsenijević.
"Želela sam da prestanem sa lečenjem"
Jelena je ispričala i svoje iskustvo sa hemoterapijom, kao i situaciju u kojoj je želela da prekine sa lečenjem zbog umora:
- Ništa se ne poredi sa ta tri meseca. Kada primim terapiju ne mogu da ustanem 7 dana iz kreveta. Nisam imala mogućnost da nešto uradim, prosto samo ležiš, muka ti je, čutiš, trpiš i to je tako prolazilo. Kada sam prešla na drugi lek, bilo je dosta bolje i mislila sam, ajde najgore je prošlo. Međutim, za moju psihu su mi taj drugi lek teže pao jer je organizam već dosta bio izmučen i ja u svojoj knjizi opisujem sam taj moment kada ja odustajem da primam terapiju - kaže Jelena.
Ona je objasnila da se nalazila sa suprugom ispred kliničkog centra kada se okrenula i rekla mu da ne može na terapiju:
- Rekla sam mu da ja više ne mogu. To je to. Odustajem od lečenja. On me gledao i očekivao moju reakciju. On je možda i mislio da se ja i šalim ili da ne mislim tako i ja se sećam. Krećem ka kolima, on mene hvata onako snažno za ruku i kaže "gde si pošla? Sada da odustaneš, sada ti ne dozvoljavam. Ne možeš, nemaš izbora. Prolazi tamo, ja te čekam, a posle ćemo videti danas kako ćemo provesti dan" - kaže ona.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
