SREMSKI SUPERMEN! NEVEROVATNA ŽIVOTNA PRIČA SAVE GRUJIČIĆA (80) IZ MARTINACA: Čovek koji nikad ne staje, nikad ne kasni i sve stvara svojim rukama
Kada u Sremu izgovorite ime Sava Grujičić, svi znaju o kome se radi.
Čovek koji je pola veka dizao sport, učio generacije dece, popravljao bicikle, pisao istoriju, čuvao tradiciju i pomagao svima – i danas, u osmoj deceniji života – živi brže, vrednije i jače nego mnogi dvostruko mlađi.
Njegov život je priča koja se u Sremu prenosi skoro kao legenda.
Kuća-muzej jednog čoveka: sve što vidiš – on je napravio
Ko god pređe prag njegovog dvorišta u Martinicima, ostane bez reči. Predmeti, alatke, konstrukcije, rukotvorine – sve je prošlo kroz njegove ruke.
Sava se samo nasmeje i kaže:
„Krpež kuću drži.“
„Najskuplje je neznanje.“
To su njegove životne rečenice. I to je Sava – čovek koji nauči sve što mu zatreba i nikada, baš nikada, ne traži izgovor.
Ne kasni. Ne odmara. Ne odustaje.
Za više od 50 godina sporta, Sava nikad nije zakasnio na trening.
Njegovi učenici pamte ga kao strogog, ali pravednog profesora – čoveka koji nikoga nije držao za reč, ali jeste za rad.
Dok mnogi danas izbegavaju da prošetaju do prodavnice, on – po kiši, snegu i vetru – vozi bicikl.
A ima ih 18. Svaki u funkciji, svaki održavan, svaki doteran.
Prvi bicikl vozio je kao dete – toliko malo da je morao da ide ispod štangle. Tako je počelo. Nikada nije sišao.
Profesor koji je stvarao profesore
Čitav radni vek proveo je u prosveti. Generacije je učio disciplini, redu, poštenju i znanju.
Njegovi sinovi, Borislav i Dragan, danas su profesori fizičkog vaspitanja. Nastavili su ono što je Sava ugradio u njih – radnu etiku. Kada je otišao u penziju, kolege su mu poklonile – a šta drugo nego — bicikl.
Sudija pola veka – miting prekinut zbog njega!
Sudio je atletiku, streljaštvo, plivanje. Bio deo brojnih klubova i udruženja.
Na međunarodnom mitingu „Partizana“ ove godine, takmičenje je zaustavljeno usred programa – samo da bi mu se uručila zahvalnica za preko 50 godina rada kao licencirani atletski sudija.
Počeo je daleke 1971. godine.
Najveći čuvar fudbalske istorije Martinaca
Za 100 godina FK Borac 1925 Martinci, nije postojalo veće ime od Save.
Sa Miomirom Fićom Filipovićem objavio je monografiju „Sto godina fudbala u Martincima“ – knjigu koja je postala glavni dokument fudbalske istorije sela.
Njegova privatna arhiva ima:
- hiljade fotografija,
- rezultate,
- članke,
- zapise,
- dokumente,
- sve što bi se zauvek izgubilo – da nije bilo njega.
Za jubilej kluba izradio je devet velikih panoa, ručno, strpljivo i sa ljubavlju.
Majstor svih zanata i čovek koji nikome ne okrene leđa
Sava zna sve da uradi: vari, brusi, šije, popravlja, seče, popravlja bicikle, pravi kobasice.
I sve to radi bez naplate, bez isticanja – iz čiste dobrote.
Aktivan je u brojnim udruženjima, uključujući i Organizaciju rezervnih vojnih starešina. Zvanično je član Udruženja novinara Srbije, jer je godinama izveštavao i beležio sportske događaje.
"Sremski Supermen" – pesma od 50 strofa o živom čoveku
Njegov prijatelj, čika Rada Šumarski, posvetio mu je pesmu od pedesetak strofa i nazvao ga:
„Sremskim Supermenom“.
I nije pogrešio.
Sava je čovek za kog nikada ne znaš šta će sledeće da napravi, popravi, izgradi, organizuje ili pomogne.
Martinci u srcu, Mitrovica na dlanu
Iako živi u gradu, Martince nosi u duši. Sa suprugom Svetlanom podigao je porodicu, dočekao unuke, i kako kaže – uvek ima još nešto da nauči.
Ako ga pitate u čemu je tajna dugog života, odgovara kratko:
„Radi. Uči. Kreći se. I nikad ne odustaj od dobrog.“
To je Sava Grujičić – čovek koji je postao institucija, simbol jednog sela, jednog grada i jednog vremena koje nestaje - osim u ljudima kao što je on.
