2008, SUROVA ZIMA, PLANINA... VUČICA U STOPU PRATI IGUMANA KOVILJA: Priču o njenoj i sudbini monaha narod pamti i dan-danas, nije se odvajala od božjeg čoveka
Monah Amvrosije i vučica Alfe. Dva živa bića spojena slučajno, neraskidivom vezom zauvek. Monah ju je dobio na poklon od jednog golijskog gorštaka kad je bila stara samo 15 dana.
Hranio ju je mlekom na cuclu, mazio i pazio i u osmom mesecu ova životinja postala je brza, hitra i spretna - baš onakva kakva treba da bude. Međutim, ipak su ih razdvojili. Tadašnji vladika Žički Hrizostom odlučio je da zbog bezbednosti vernika, koji obilaze manastir Kovilje, pitomu vučicu ukloni iz manastira. Tako je i bilo.
Teška srca razdvojili su se čovek i vuk, a Alfa je odvedena na salaš u vojvođansko selo Đurđevo u azil za pse u vlasništvu Švajcarkinje, Monike Brukner.
"I kod monaha i kod vučice prepoznavala se urođena potreba za slobodom, njihovom samoćom kao i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa na nesvakidašnje prijateljstvo", svojevremeno je izjavio za RINU, Milanko Danilović, tadašnji novinar RTS koji je radio prilog o ovoj neobičnoj priči.
Alfa, naviknuta na bespuća Golije, u Vojvodini je, kako kaže Milanko, promenila dlaku, ali i ćud.
"Radeći sa njom, postala je i moja ljubimica. Posetio sam je u Đurđevu 2012. godine. Bila je okružena čoporom od stotinak pasa, tiha usamljena i nepoverljiva. Bila je nekako ravnodušna i drugačija od one vučice kakva je bila u Kovilju", priča novinar.
Milanko nije zaboravio Alfu, pa je često zvao Moniku da proveri u kakvom je vučica stanju i kako je služi zdravlje.
"Uvek je prvo pitam - da li je naša vučica u životu? Kaže mi da je srećna, umiljata odavno joj se vratilo golijsko raspoloženje i stekla je velike prijatelje među zaposlenima u azilu, ali i među psima. Više sukoba nema", priseća se Milanko razgovora sa Švajcarkinjom. Dobio je i slike omiljene vučice. Kaže, izgleda bolje nego pre sedam godina, ali ni iz daleka kao na svojoj Goliji u društvu monaha Amvrosija, pisala je RINA skoro deceniju po saznanju za nesvakidašnje prijateljstvo vučice i igumana...
A sve je počelo ovako...
Godina 2008... Surova zima, Javor planina, udaljena dvadeset pet kilometara od Ivanjice, okovana je snegom i ledom. Mesta su pusta jer su odatle ljudi davno otišli. Tu živi monah Amvrosije, zapravo on je i iguman i jedini monah manastira Kovilje. Pored njega je vučica koja se sklanja od ljudi, ali u stopu prati koviljskog igumana.
Iguman Amvrosije ima i druge prijatelje u prirodi. To su lisica, orao, soko, gavran, lasica, poskok i naravno vuk.
"Pored vuka, on je imao i gavrana i orla. Orao ga napusti, odleti i po dva dana ga nema i onda treći dan vidim orla sa 300-400 metara koji pravi krug iznad njega, sleće, druži se malo sa njim i onda opet odleće u planinu. Tako isto i sa gavranom, gavran nije samo leteo tako dugo. On je uvek bio tu u krugu manastira i oca Amvrosija, ali je u prirodi bio slobodan", ispričao je čovek koji stalno posećuje monaha, počinje priča od koje se čovek naježi kad počne da je čita.
"Monah Amvrosije kaže da je ljudima čudno što on vreme provodi sa zverima i da njemu uopšte prilaze te životinje"
- Amvrosije kaže da je ljudima čudno što on vreme provodi sa zverima i da njemu uopšte prilaze te životinje. Ukupno troje ljudi živi u okolini Javora. Jedna baka, monah i bivši direktor škole. Kada su ga pitali šta misli o izreci "Vuk dlaku menja, ali ćud nikada", i da li se plaši da ga Alfa "ne smaže", on je rekao:
"Ljubav dlaku menja, ali ćud nikada. Tako da šta god da bude, njena ljubav prema meni će ostati nepromenjiva i bezuslovna. Jednako ista i ništa se neće promeniti."
Priča o prijateljstvu monaha Amvrosija i vučice Alfe, pre 18 godina, izazvala je veliku pažnju, posebno Alfino premeštanje iz manastira Kovilja u azil kod Novog Sada, kao i peticija više od 20.000 hiljada ljudi iz zemlje i sveta da se vučica vrati na Goliju.
Za nešto više od godinu dana zajedničkog života u manastiru Kovilje, monah Amvrosije i vučica Alfa, prešli su put od kratkog početnog nepoverenja do velikog prijateljstva i odanosti.
Kako je živela u novosadskom azilu
- Ja zajedno sa Alfom pevam, mazimo se, zabavljamo, potpuno razumemo u svemu", kaže Monika. "Ona je najsrećnija vučica na svetu."
U svom novom domu, koji finansira švajcarska humanitarna fondacija, Alfa je u svakodnevnom društvu sa 120 pasa, Monikinih štićenika koji su izgubili status kućnih ljubimaca i među njima nema nikakvih nesporazuma.
Humanitarka iz Švajcarske koja je u Srbiji, kako je tada govorila, našla ljubav svog života i posao koji je ispunjava, tvrdi da je divljim životinjama, pa i vukovima, najbolje u prirodi. Međutim, za Alfu je kasno.
Kad bi je pustili u prirodu, odmah bi prišla ljudima, navikla se na njih, i to bi za nju bilo opasno. Osim toga, izgubila je nagon da sama lovi i dođe do hrane. Kod nje ptica može da bude ceo dan u kavezu i da bude potpuno bezbedna. Alfa bi se igrala s njom, ali nijednog trenutka ne bi pokušala da je uhvati i pojede, čak ni ako je gladna, tvrdi vlasnica azila.
Prve godine boravka u Đurđevu bilo je velikog interesovanja i želja mnogih da se ova lepotica sa Golije smesti u zoološki vrt, čak i da se vrati u Kovilje.
"Na to sada više ne bih pristala, ni po koju cenu", govorila je tih godina Monika Brukner. "Ne bih mogla da se odvojim od Alfe, a verujem ni ona od mene."
Gde su danas vučica i monah
Alfa je živela nekoliko godina, a uginula je od ujeda krpelja. O sudbini Monaha Amvrosija nema mnogo informacija, priča se da je premešten u jedan manastir kod Kuršumlije. Posle njega, u manastir Kovilje je došlo i ostalo šest monahinja.
Kurir.rs/RINA/Facebook Zanimljiva istorija i geografija
