BAKA KRISTINA LUKIĆ IZ BAČINE PROSLAVILA 100. ROĐENDAN: Ljubav, sloga i stalni rad recept za dug život (FOTO)
Predsednica opštine Varvarin dr Violeta Lutovac Đurđević, njena pomoćnica Marija Brajović i predsednik Saveta Mesne zajednice Bačina Vladica Filipović posetili su u Bačini Kristinu Lukić, koja je nedavno proslavila 100. rođendan.
Predstavnici lokalne samouprave uručili su baki Kristini rođendansku tortu i uputili iskrene čestitke i lepe želje, a razgovor je protekao u iskrenoj i srdačnoj atmosferi.
- Velika je čast i radost upoznati sugrađanku koja je proživela čitav jedan vek i koja je svojim životom svedočila istoriju našeg naroda. Baka Kristina je primer snage, mudrosti i vrednosti koje treba da čuvamo i prenosimo mlađim generacijama. Opština Varvarin poštuje i ceni svoje najstarije sugrađane, jer su oni temelj našeg društva, izjavila je predsednica opštine dr Violeta Lutovac Đurđević.
Baka Kristina je rođena 1926. godine. Odrasla je u seljačkoj porodici i ceo život provela na selu, gde je radila na imanju i odgajala decu. Ponosna je majka, baka i prabaka, a njeni unučići i praunučići su joj najveća radost. Svojim potomcima prenela je vrednosti ljubavi, rada, sloge, poštenja i međusobnog poštovanja.
Baka živi u Bačini sa sinom Miroslavom Miletom Lukićem, koji se brine o njoj.
- Živim kako mogu. Polako. Sin mi pomaže. Idem uz pomoć sina. Sada ne izlazim napolje zbog zime. Sve sam imala, sve što zemlja može da rodi. Mora samo da se radi. Kao mlada išla sam na igranke, kada zađe sunce onda kući. Bavila sam se i decom i kućom i poljoprivredom. Sin mi najviše pomagao, a i majka dok je bila živa. Pokojni muž Dragomir je uživao. Znao je zašto je živeo. Dobro je da se radi u životu. U njivi me izgrevalo sunce. Imam tri unuka od sina i dva od ćerke. Sada mi se javljaju deca od sina i od ćerke. Imala sam još dve sestre. Sestra Angelina u Beogradu ništa nije radila. Bila je prava gospođa, 28. februara puni 103 godine. Muž joj je imao privatnu radnju. Bila sam kod nje u Beogradu, stanovala je preko puta Savezne skupštine, a posle je promenila stan.
Sin Miroslav Lukić uključuje se u razgovor.
- Majci nameštam krevet, a u pet sati pijemo kafu. Sama jede i ide u kupatilo po potrebi. Noću me budi, jer mora da se okrene, a ne može sama. Leti izlazi napolje gde sedimo u letnjikovac. Kad čuje čuje, a kad ne ne čuje, ali ne vidi. U 104. umrla je njena majka, baka Vinka. Živela bi i više, ali je pala i slomila kuk. Ženska loza dugovečna.
Miroslav kaže da se baka mnogo namučila.
- Prodavala je jaja da bih kupio svesku za školu. Daće Bog da i ja poživim. Sada imam 76, a moj otac je živeo 79. Ja sam po očevoj liniji. Unučići dolaze, posećuju nas. Bila mi je sestra i dve unuke na bakin rođendan. Moj sin Peđa zvao iz Nemačke gde živi i radi i čestitao baki rođendan. Njegova supruga je Gruzijka pravoslavka. Sjajna žena.
Miroslav je radio do penzije u Telekomu u Kruševcu, pa u Varvarinu do odaska u penziju. Sada je uredio kuću i dvorište u etno stilu. Na fasadi je velikim slovima napisao Bačina, a krase je dve zastave – srpska i gruzijska, zbog snajke sa kojom je prezadovoljan, kao svekar.
