SRĐAN IZ UŽICA OŽENIO DAFINU IZ UGANDE: Jednom rečenicom ga oduševila, a ovaj naš specijalitet joj se nikako ne dopada - Evo kako je zet dočekan, ludnica
Da ljubav zaista nema granice, ni kilometre koji je mogu zaustaviti, dokazali su Užičanin Srđan Janković i njegova izabranica Dafina Ćićonćo iz daleke Ugande. Njihova priča počela je preko poruka na telefonu, a završila se srećno - svadbom na više od pet hiljada kilometara udaljenom kontinentu.
Srđan priznaje da u Srbiji nije pronašao svoju sreću, pa ju je potražio daleko, u Africi. Tokom dopisivanja upoznao je više devojaka iz tog dela sveta, ali su mnoga poznanstva završavala razočaranjem.
- Dopisivao sam se sa više crnkinja. Mnoge su bile prevarantkinje, tražile su da im pošaljem novac da bi navodno došle u Srbiju. Međutim, Dafina je bila drugačija, rekla je da ja dođem u Ugandu. To me je privuklo - priča Srđan.
Njihovo dopisivanje trajalo je gotovo godinu dana. Za to vreme, Srđan je bio siguran u jednu stvar – kada je sretne, oženiće je. Zato je, pre nego što je krenuo na put, pripremio svu potrebnu dokumentaciju, planirali da se vrate zajedno avionom, ali je ipak trebalo vreme zbog vize. Put ga je odveo najpre na aerodrom u Kampali, glavnom gradu Ugande. Tamo su ga dočekali Dafina, njen brat i rođak. Susret je bio dirljiv – kao da se poznaju godinama. Nakon noći provedene u Kampali, zajedno su krenuli ka jugu zemlje, u grad Kabale, odakle Dafina potiče i gde je radila kao učiteljica.
- Cela njena porodica me je dočekala. Pripremili su hranu, poslugu, a ja sam doneo našu rakiju. Bilo je veselje na njihov način. Dobio sam blagoslov od njene porodice i imali smo opštinsko venčanje - kaže Srđan.
Na slavlju je goste pozdravio na lokalnom dijalektu, što je izazvalo oduševljenje prisutnih. Posle venčanja usledilo je čekanje na vizu, a kada je Dafina dobila B vizu, preselila se u Srbiju, u Užice.
Porodica joj je katoličke veroispovesti, ali se Dafina prekrstila i prihvatila pravoslavlje. Usledilo je crkveno venčanje, uz veliku svadbu.
Dafina odlično govori engleski, koji je službeni jezik u Ugandi, a pored njega govori i ugandski jezik, kao i lokalni dijalekt. Srpski joj, priznaje, nije nimalo lak. Ipak, već je naučila prve reči: dobar dan, dobro jutro, ćao, ja sam Dafina iz Ugande, drago mi je. U Užicu je pronašla posao i polako se privikava na novi život.
A o udaju za belca kaže:
- U Ugandi belce doživljavamo kao posebne ljude. Veza ili brak sa belim čovekom smatra se nekom vrstom privilegije - kaže Dafina.
Na razlike u načinu života takođe se privikava. U njenoj zemlji gotovo da se ne jede hleb, jedino uz čaj, pa taj običaj koristi i ovde.
- Nikada ranije nije jela sušeno meso i ne dopada joj se. Kod njih se sve jede sveže, i povrće i meso - objašnjava Srđan.
Od jela u Srbiji najviše su joj se dopali špagete i burek. Još jedna zanimljiva promena dogodila se kada je stigla u Srbiju.
- U Ugandi nije pila alkohol, iako se tamo dosta pije. Ovde voli da popije čašu crnog vina - kaže kroz osmeh njen suprug.
A da se prilagodila životu u Srbiji govori i to što je bez većih problema podnela prvu zimu i sneg, prizor koji ranije nikada nije videla i doživela. Njihova priča danas je dokaz da ljubav ponekad pronađe put kroz kontinente, jezike i kulture – i na kraju stigne tamo gde je oduvek trebalo da bude.
· Reaguj