ALIGATORI POŠUMLJAVAJU FRUŠKU GORU, ISPISANA ISTORIJA! Srbija dobila "leteće gorane", tehnologija sada stvara nove šume! (FOTO)

Nekada su mladi gorani na plećima nosili sadnice, sa krampovima i ašovima osvajali vrhove planina, a iza njihovih ruku ostajale su šume koje danas prave hladovinu i pune Srbiju svežim vazduhom. Generacije pamte omladinske radne akcije, pesmu kroz blato i hiljade hektara posađenih borova, smrča, jela i debelih hrastovina. Ali novo vreme donelo je i nove gorane. Ne moraju više da se penju po liticama i golim brdima, ne kopaju rupe po vrletima i ne nose džakove rasada na leđima. Njihov alat danas su dronovi, veštačka inteligencija i semenske kuglice koje iz vazduha, gotovo milimetarski precizno, zasejavaju svaki ćuvik, padinu i dolinu.

Planine se danas pošumljavaju pravim "zelenim projektilima". Dron iz vazduha zasipa ogolele padine semenskim kuglicama, svojevrsnim "bombama života", iz kojih niču jela, omorika, bor i buduće šume koje će čuvati izvore, planine i vazduh generacija koje dolaze.

- Meni je ogromno zadovoljstvo da sam se sa ekipom iz Locatora sastavila u timu u kom imamo naučnike iz oblasti pošumljavanja i poljoprivrede, kao i izvanredne stručnjake iz IT sektora. Tu su i ljudi koji već dugi niz godina na terenu koriste ovakvu tehnologiju. Upravo ta fuzija dovela je do toga da danas možemo jednu neverovatnu inovaciju da donesemo u Srbiju. Imali smo priliku da istorijski, po prvi put, danas pošumimo lokalitet na Fruškoj Gori. Ovu priliku iskoristila bih i da se zahvalim Nacionalnom parku Fruška Gora, koji je prepoznao inovaciju i otvorio nam vrata da u narednom periodu možemo da pošumimo njihovih 448 hektara koje imaju u planu za naredne godine - rekla je za RINU Ivana Radosavljević iz kompanije Locator.

Ona dodaje da su dronovi nadmoćni u situacijama gde ljudska noga ne može da kroči. Posebno kad su u pitanju lokaliteti koji su teško dostupni, ali i požari kao jedna od katastrofa koje se dešavaju u našim šumama.

- Dron je upravo na takvim lokacijama apsolutno nadmoćan. Relativno skoro izgorelo je 170 hektara šume i jedna konvencionalna kompanija dala je ponudu da za 100 dana, sa 100 ljudi, pošumi taj lokalitet. Mi smo sa dronom dali ponudu da za 10 dana, sa desetoro ljudi, pošumimo isti prostor. Mislim da je to najbolji primer koji pokazuje koliku prednost dronovi imaju, i kada je vreme i kada je ljudstvo u pitanju, kaže Ivana.

Kako funkcioniše

Ono što je jako važno kod pošumljavanja jeste da na pravi način se pripremi "seed pods", odnosno bombice, koje kasnije dron raspršuje po lokalitetu.

- Za njih je najvažnije da imamo kvalitetno autohtono seme, a zatim da uz sastojke poput vune i supstrata pripremimo seme u najboljim mogućim uslovima kako bi, kada padne na zemlju, što brže pustilo koren. Ništa nije sto posto, ali jedna od najčešćih predrasuda kada pričamo o pošumljavanju dronovima jeste da je procenat uspešnosti mali. Međutim, ukoliko koristimo najnovije tehnologije, kao što to radimo u kompaniji Locator, i dobre recepture za "seed pods" bombice, uspešnost je veoma velika. Mi u principu garantujemo čak do 80 odsto uspešnosti u pošumljavanju lokaliteta - poručuje Ivana.

Mario Janković ma višegodišnje iskustvo i ističe da je u dronovima budućnost pošumljavanja.

- Sve je krenulo od nekih malih dronova, da kažem igračaka, a onda smo prešli na profesionalne i ozbiljne stvari. Ovi agrodronovi su trenutno poslednja priča kada je u pitanju tehnologija koju koristim. Može da ponese između 150 i 200 sadnica, a let traje pet, šest ili sedam minuta, zavisno od uslova. Ovaj konkretan dron ima taj kapacitet, a imamo i veće modele sa većim kapacitetima. Ponosan sam što sam deo ovog prvog istorijskog projekta kada je u pitanju pošumljavanje iz drona u Srbiji - kaže Mario.

Kurir.rs/Rina