Beograd je nekada živeo od noćnog života i ugostiteljstava i bio je na glasu da je „Pariz Balkana“, a sada kao da se čini da sve gradske uprave do sada različitim ograničavajućim faktorima pokušavaju da spreče dalji razvoj ove privredne grane. Mnogi danas zbog prevelikog poslovnog rizika napuštaju ugostiteljstvo, što predstavlja opasan trend, naglašava jedan od najpoznatijih beogradskih ugostitelja Pero di Reda, poznatiji kao DJ Peppe, gostujući u podkastu Gravitacija. Rešenja za probleme sa kojima se suočavaju ugostitelji bi mogla da ponudi neka buduća Kancelarija za noćni život ili takozvani gradonačelnici za noćni život, koje imaju svi najveći evropski i svetski gradovi.
Ekonomija noćnog života i kulturna ekonomija su vodeće ekonomije i više od 50 gradova na svetu, poput Njujorka, Vašingtona, Orlanda, Pariza, Ciriha, Berlina, Amsterdama, imaju svoje gradonačelnike za noćni život. Razvijen noćni život treba doživljavati kao prednost i značajan resurs koji mora da se razvija i reguliše u razumnim granicama. Kancelarije za noćni život pružaju različite usluge i predstavljaju vezu između lokalnih vlasti, biznisa i građana.
Govoreći o položaju i problemima ugostitelja i vlasnika noćnih klubova i restorana u Beogradu, DJ Peppe, čuveni beogradski ugostitelj, smatra: „Kao da nismo priznati dovoljno, kao da ne zapošljavamo dovoljan broj ljudi, kao da ne plaćamo poreze, nego kao da smo neka smetala, a pri tome smo značajna grana privrede. Sve veći broj ugostitelja odlazi iz ovoga posla, jer smatraju da je sada nepovoljna situacija za ulaganje u ugostiteljstvo. Nas banke ne prepoznaju kao ozbiljne privredne subjekte, jer kažu da smo u rizičnoj grupi. Da nije tako imali bismo najširu lepezu klubova i restorana u Evropi. Beograd ima turističku ponudu koja je svake godine sve bolja i bolja. Muzeji se renoviraju i Beograd postaje sve lepši i lepši, ali su ugostiteljstvo i noćni život po meni broj 1 zašto ljudi dolaze ovde i zato je potreban ozbiljan pristup u rešavanju problema sa kojima se suočavamo“.
Pored privrednih i infrastrukturnih problema koje ima Beograd, teško je za očekivati da „običan gradonačelnik“ može na adekvatan način da se bavi problemima koji se tiču noćnog života i koji se po pravilu smatra kao oblast koja zahteva strogu regulativu. Upravo zato je potrebna Kancelarija ili gradonačelnik za noćni život koji će ovu važnu privrednu granu regulisati na razuman način, na radost i privrede, građana, ali i svih obih koji dolaze u Beograd upravo zbog nadaleko poznatog noćnog života.
Na pitanje da li bi prihvatio funkciju gradonačelnika za noćni život da mu je ponude, a da to i ne podrazumeva ulazak u politiku, DJ Peppe, odgovara: „Apsolutno bih. Smatram da sam vrlo stručan za to i da bih mogao to vrlo ozbiljno i odgovorno da obavljam. Ali ima tu i starijih kolega, za restorane i ugostiteljstvo je neprikosnoven Nikola Dimitrijević, poznat kao Nikola Franš, čovek koji sve drži u malom prstu. On svima nama može da bude mentor, što se tiče biznisa. On zna 95 odsto rešenja svih problema u ugostiteljstvu. Što se tiče noćnog života, tu je definitivno Đorđije Stajkić, koji je od devedesetih rešavao sve probleme klubova i prošao sve iteracije i sve sisteme“.
U susret predstojećim gradskim izborima u Beogradu, uvođenje gradonačelnika za noćni život, može da bude tema i za vlast i opoziciju. Urbani centri kao što je Beograd, zaslužuju da se industrija noćnog života posmatra kroz novu paradigmu, a da li će Kancelarija za noćni život zaživeti u skorijoj budućnosti, ostaje da vidimo.
Promo
