DOŽIVELI STE TRAUMU U DETINJSTVU? SA OVAKVIM LJUDIMA DELITE 7 OSOBINA: Ovo se nikada neće promeniti!

Bez obzira na intenzitet, svako ko je u detinjstvu doživeo traumu lako se prepoznaje sa sebi sličnima. Ovih sedam soobina zapravo dele sa onima koji su takođe morali da prođu kroz određenu strahotu. One se same nikada neće promeniti, već se na takvim traumama i osobina marljivo radi onoliko koliko je potrebno, a u nekim slučajevima i više.

1. Ponavljajući napadi panike

Oni koji su se kao mladi nosili sa nekom traumom, protiv nje borbu su započeli tek kasnije. Kada, na primer, osvestite traumu, hteli vi to ili ne - ona vam stvara poteškoće u svakodnevnom životu jer vas čini napetima. Ljudi tako uvek gledaju preko ramena jer svet doživljavaju kao pretnju. Zbog toga su često u panici, čak i kada znaju da u nekoj situaciji zaista nema razloga za to.

Oni pate od napada panike svaki put kada doživljavaju čak i najmanji stres, a slični njima ih i te kako razumeju.

2. Ostajete u svojoj zoni komfora bez pogovora

Svako traumatsko iskustvo koje iskusite kao dete u potpunosti može preobraziti ostatak vašeg života. Bićete zabrinuti jer želite da budete sigurni da nikada više nećete biti u takvoj situaciji, niti u sličnoj. Nikad više u životu. To vas čini dodatno pažljivim i ne želite da rizikujete, čak i ako znate da je važno. Velika vam je želja da ostanete tamo gde se osećate ugodno, čak i ako to znači da se držite podalje od dostizanja vašeg punog potencijala. Vi samo dovršavate sve zadatke koje morate, ali ne terate se da budete najbolja verzija sebe koja možete biti.

3. Preplavljeni ste strahom

Trauma vam može nauditi na stotinu različitih načina, od kojih neke čak i ne možete shvatiti. Deo tog iskustva je fobija koju razvijate od određenih stvari, jer vam je um povezan s boli kroz koju ste morali da prođete. To bi moglo biti bilo šta, od straha od određene vrste alkohola do većih strahova poput vožnje automobilom i tako dalje. Važno je da pokušate da pobedite taj strah pre nego što on počne da kontroliše svaki aspekt vašeg života.

Nikada ne znamo kada ćemo doći u situaciju u kojoj će nešto delovati kao okidač pa je bolje pokušati raditi na problemima, jer zapravo znamo da te stvari nemaju moć da nas više povrede.

4. Povučeni ste

Kada ste prošli kroz toliko toga, ponekad je lakše samo sakriti se od sažaljenja, saosećanja, krivice i svih ostalih osećanja koje će ostatak sveta pokušati da projektuje na vas. Neki čak i mrze sažaljive poglede, a boje se i da će ih zbog određene stvari čitavog života osuđivati. Iz tog razloga - izlazite u društvo samo kada to apsolutno morate, skrivate se od znatiželjnih očiju svih ostalih. To se naziva socijalni poremećaj anksioznosti i ne zaboravite da uvek možete da potražite pomoć za to.

5. Postajete pasivno agresivni

Obično je lakše indirtektno delati, nego se direktno suočiti s uzrokom vaših problema. Kada su ljudi previše uplašeni da to učine, provode dosta vremena pokušavajući da potisnu bes i ljutnju koja se duboko zadržala u njima. Možda nisu spremni za suočavanje, ali počnu pasivno agresivno da se ponašaju u nastojanju da ostanu suptilni. Tako, zapravo, samo lažu sebe.

6. Stanje stalne napetosti

Neki ljudi muče se godinama i ne mogu da se otresu stresa i napetosti. Svesni su da su se njihove okolnosti promenile, ali se uvek pripremaju za povratak tih problema, a neki čak i nesvesno to rade. Njihov je mozak je zaglavljen po principu bega i borbe i to uzrokuje mnogo unutrašnjih sukoba. Oni su u stanju stalne napetosti koja ih čuva od života kakvog bi trebalo da žive. Nikada nisu bezbrižni.

To se obično vidi kod osoba koje su doživele fizičko zlostavljanje, ali se takođe pojavljuje i kod onih koji su doživeli nervni slom zbog prekomernog stresa.

7. Živite u ulozi žrtve

To se događa kada se žrtva nekog oblika traume previše navikne na tu ulogu. Toliko su dugo tretirani kao bespomoćna žrtva da su već uvereni da to zaista i jesu. No, jednom kada da pažnja prođe, ostaju usamljeni, osećajući se kao da samo plutaju u životu. Zato smatraju da im je lakše da imaju nekoga ko im zapoveda, nego što bi im bilo da sami donose odluke. Oni će poslušati naredbu čak i ako se ne slažu sa naređenjem koje im je dato. Na taj se način osećaju sigurnije, jer polako ali sigurno postaju žrtva koja su nekada bili.

Kurir.rs/TheMindsJournal/Foto: Profimedia