Zemun, mesto koje je bogato istorijom, kafanama i tradicijom.
Šmek Zemuna prostire se od njegovih ulica, koje akcentuju finese, detalji, kao i druželjubivost među meštanima.
Vukašin Todorović, voditelj emisije "Kojekude po Srbiji" zavirio je u tragove Zemuna, kao i čudesa koje on pruža.
Predstavljao je crkve, kule, parkove, kao i umotvorine od sagovornika koje obelodanjuju miris vremena iz kojeg adaptiraju priče.
Dušan Džakić, poznati MMA borac, dao je svoj komentar o Zemunu, kojeg je nazvao gradom.
- Zemun je grad, prvenstveno jer su ljudi specifičniji od onih koji se nalaze sa one strane reke, a i imamo sve od institucija ako pričamo o formi, takođe posedujemo i sadržaj koji bih ja nazvao dušom Zemuna, kao što su Gardoš, Kalvarija, kej, stadion, park, itd. Ljudi su malo prirodniji i opušteniji nego sa one strane mosta - rekao je MMA borac u penziji.
Nakon toga, obrazložio je gde je granica Zemuna:
- Kod Karađorđevog trga, ali ako idemo kejom, onda pravimo granicu na šetalištu kod Juge, možda čak i do Keopsa. Od vamo ka Bežanijskog kosi i Altini, doduše neki kažu da Altina pripada Zemunu, ali ja bih tu postavio granicu, ne bih svojatao ni nju niti Plave horizonte - rekao je Džakić.
Iako je Zemun prepun uličica i znamenitosti, teško je opredeliti se za jednu, mada meštani kao i posetioci uglavnom preferiraju Gardoš i Sinđelićevu ulicu koja vodi ka kuli. Sa Gardoša se može videti ceo grad, a sagovornik je istakao da to parče Zemuna sadrži karakteristike mističnosti, harmonije i romatnike.
Potom se, najpoznatiji srpski MMA borac osvrnuo na dušu Zemuna, kao i to da ne želi da se ona menja.
- Postoji jedan mit o Zemunu, a to je da se ulice neće kopati svake godine i da neće biti ogromnih gužvi, svi se nadamo da će se to ostvariti. Tim poduhvatima Zemun prestaje da bude Zemun, a mi volimo da imamo dušu i da budemo svoji. Ne želimo da budemo u kvadratima betona i sivila, želimo da ostanemo ono što jesmo - apelovao je Džakić.
Osvrnuo se i na period njegovog odrastanja i na razliku današnjeg naraštaja.
- Primećujem da smo mi imali mnogo više poštovanja prema starijima, da smo zdravije odrastali i da smo se igrali na ulicama, a ne na telefonima. Nismo odgovarali starijima, već smo morali da čekamo naš red na terenu za basket. Donosili smo vodu starijima kada nas po nju pošalju. Danas su klinci veoma drski i neumesni i mislim da nemaju dozu duše u odrastanju, nas su roditelji maltene morali da uteruju u kuću. Mislim da me to poštovanje posle odrazilo i na život, jer sam i u profesionalnog karijeri imao poštovanje prema treningu, prema ishrani itd. Možda je to uticali na to da se ostvarim kao profesionalni borac - poručio je Džakić.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
