Već nekoliko puta u svojoj karijeri mlada glumica Jana Bjelica umela je da se u pravo vreme nađe na pravom mestu. Svojim talentom doprinela je filmu "Živ čovek", a potom i serijama "Južni vetar", "Porodica", "Pevačica" i "Močvara".
Druga sezona ove poslednje pomenute kriminalističke drame, snimljene u saradnji Telekoma Srbija i Fajerflaj produkcije, učvrstila je kod publike popularnost njenog lika. Zadatak joj je bio da oživi naizgled hladnu i nepristupačnu inspektorku Milku Bjelić, za koju ova umetnica kaže da joj je privatno potpuno suprotna.
Možete li da budete nepristrasan gledalac dok pratite seriju u kojoj igrate?
- Veoma se trudim, ali ne ide mi baš najbolje. Generalno, dok gledam filmove i serije, imam profesionalnu deformaciju. Posebno ako gledam s ljudima koji su iz posla, onda su ti razgovori za običnog gledaoca prilično naporni.
Umete li da čuvate tajnu scenarija dok traje emitovanje?
- Uživam da gledam ljude kako se iznenađuju određenim zapletima, pa s tim u skladu uopšte nemam želju da im otkrijem. Svakako mi je to i ugovorima zabranjeno.
Kako se osećate kada vidite sebe na ekranu?
- Prijatno mi je da sebe gledam, uglavnom ako sam sama. Smatram da je to deo procesa i važno mi je da vidim konačan proizvod. Da analiziram stvari koje bih u budućnosti volela da korigujem ili promenim. Na snimanju vam neka rešenja deluju dobro, ali da li ste napravili pravi izbor, možete zaključiti samo nakon emitovanja. Inače sam veoma samokritična i perfekcionista sam po prirodi.
Da li je lakše snimati ljubavne scene s kolegom kog odranije niste poznavali ili s nekim bliskim?
- Ne pravim razliku. To je deo posla i postavljam se uvek profesionalno. Bitan je odnos likova koji se tumače, njihova priroda. Ako se tako postavite, nije vam važno ko je privatno taj čovek, jer to nema veze s nama, već s tim likovima.
Jeste li spremni na sve zarad dobre uloge?
- Spremna sam mnogo da dam za ulogu i tu nisam rezervisana. Ali ako mi uloga uzima više nego što mi daje, onda to ne smatram pravim izborom. Ništa u životu ne treba raditi po svaku cenu. Pre ili kasnije, sve dođe na svoje.
Po čemu ćete pamtiti snimanje u Vojvodini, koja je potpuno suprotna vašoj rodnoj Crnoj Gori?
- Po vrućini i beskonačnoj ravnici. Vojvodina je veoma lepa. Zaista sam uživala.
Možete li da se setite neke anegdote sa snimanja?
- Svaki dan snimanja bio je anegdota za sebe. Kada ste na terenu, nekako se saživite jedni s drugima. Delite i dobro i loše, ujedinjeni oko želje i ideje da serija bude što bolja.
Kako je to biti žena inspektor?
- Teško je igrati Milku. S njom ste uvek na tankom ledu. Njena hladnoća stvara neprohodne zidove oko njene duše i njenih emocija. Bilo mi je važno da se u njoj vidi konstantna opasnost od erupcije upravo tih ograđenih emocija. Uporna je i tvrdoglava. Milka je lovac i mnogo se razlikujemo. Ja volim da pričam i nisam kao ona rezervisana prema ljudima. Mislim da sam dosta slabija od nje, lakše me je povrediti.
Kakav je Goran Bogdan kao šef?
- Goran je za mene prijatelj, čovek u kog imam apsolutno poverenja. Zahvalna sam mu na svemu i smatram da sam imala privilegiju da radim s njim. Takvih ljudi nema mnogo i onda osećate koliko su takva poznanstva dragocena. Već ste radili s kreatorima serije Milenom Marković i Olegom Novkovićem.
Mislite li da ste sami sebi bili preporuka za ovu ulogu nakon njihovog filma "Živ čovek"?
- Oni su me naučili kako se snima film. Moja prva proba bila je s njima, moje prve dileme razrešene su na tim probama. Ulogu u seriji dobila sam na kastingu. Ne mislim da je bilo kakav uticaj na to imala naša saradnja na filmu. Kasting sam spremala sama i mislim da sam bila potpuno ravnopravna s drugim glumicama koje su bile na njemu.
Kakvi su kao roditelji u tom ostvarenju bili Nada Šargin i Nikola Đuričko?
- Ta saradnja bila je neverovatna. Bila sam dosta mlada, uplašena i imala sam ogromnu tremu. Oni su svojom energijom i dobrotom učinili da se osećam zaštićeno, ravnopravno i slobodno.
Malu, ali veoma zapaženu ulogu imali ste u seriji "Porodica". Jeste li bili fokusirani na svoj zadatak ili ste razmišljali i o značaju serije u širem društveno-političkom kontekstu?
- Mnogo volim tu ulogu. Mislim da je i njen najsitniji delić promišljen, proživljen, ispunjen. Bila sam veoma fokusirana na svoj lik. Nisam razmišljala o društveno-političkom kontekstu. Pretpostavljala sam da će serija izazvati lavinu komentara, i dobrih i loših. To je bilo neizbežno. Ne govori serija samo o životu porodice Milošević, ona priča priču o mnogim porodicama i lako je transponovati je u bilo koje vreme ili društvo.
Koliko vam je značila uloga u seriji "Pevačica"?
- Nije bila preterano velika ili zahtevna. Ona je više funkcija. Radila sam sa divnim ljudima i upoznala veliki broj takođe predivnih ljudi s kojima sam kasnije nastavila saradnju.
Šta smatrate najpresudnijim za formiranje svoje glumačke ličnosti?
- Sve što utiče na moju ličnost, utiče i na oblikovanje mog glumačkog bića. Nova iskustva, promene, konstantno traganje za izazovima. I životnim i poslovnim.
Koliko vam je rodni Nikšić pružio mogućnosti da se u tom smislu razvijete?
- Uticaj sredine veoma je važan u odrastanju svakog mladog čoveka. I sredina u kojoj sam odrasla sigurno je uticala na neke moje osobine i iskustva. Kasnije su se moja mišljenja menjala, verujem i neke osobine. To je normalno, jer mala mesta i mali gradovi uvek nameću određene norme ponašanja i razmišljanja u koje se nekako nesvesno uklapate. Odlazak mi je omogućio da te norme sagledam s distance, posle mnogo vremena. Očigledno se nisam dovoljno uklapal, kada sam toliko mlada donela odluku koja je potpuno promenila tok mog života.
Jeste li do sada imali sreće u karijeri?
- Bavim se poslom kom je najbolji prijatelj sreća. Poslom za koji je važno birati i čekati trenutak. Ulagati u strpljenje. Uložila sam mnogo rada, snage i hrabrosti, odrekla se mnogo stvari nadajući se da ću uspeti u tome što radim. Da, smatram da sam imala mnogo sreće i ne kajem se ni zbog jednog svog izbora. Morate priznati da to ima veze sa srećom.
Šta volite pored glume, a šta ne volite?
- Volim svoj život. Volim svoju porodicu, svoje prijatelje. Volim dobru muziku, dobru knjigu, hranu, mesto. Volim zalazak sunca i prolećnu noć. Volim inspirativan razgovor, plemenite ljude. Ne volim gužve, bahate, ohole i zavidljive ljude. Ne volim ljudsku odluku da ne pomognu, ne zaštite ili ne uteše nekoga. Ne volim pravac u kom se društvo razvija i ideju čoveka da kroz život može sam.
Kurir.rs/ TV ekran/ Jasmina Antonijević Milošević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
