Iako Vladimir Nićiforović nije nepoznato ime na umetničkoj sceni Srbije, malo njih bi iz prve pogodilo da je po zanimanju diplomirani glumac. Više od decenije bavi se modnim dizajnom, nekoliko godina i fotografijom, a tek nedavno dobio je prvu filmsku ulogu, u komediji "Ala je lep ovaj svet". Uoči premijere ovog ostvarenja na predstojećem Festivalu filmskih scenarija u Vrnjačkoj Banji Vladimir za Kurir govori o svemu što je prethodilo i odluci da pronađe rezervno zanimanje.
Jeste li ovako zamišljali svoj razvojni put kad ste upisivali akademiju u Banjaluci?
- Definitivno ne. Kao mladi glumac sebe sam video u dečjem pozorištu, a posle u nezavisnim glumačkim trupama. Da je neko samo pomenuo da ću voleti nešto pored glume, rekao bih da je to nemoguće. Gluma jeste ostala moja najveća ljubav, ali srećan sam što sam pronašao i druge stvari koje volim.
Festival u Vrnjačkoj Banji otvoriće premijera filma "Ala je lep ovaj svet", za koji je scenario napisao vaš kolega Andrej Šepetkovski. Šta možete da otkrijete o svojoj ulozi?
- Igram Sajbera, hakera u zatvoru. Dolazi s juga Srbije i čudni je introvert koji se nekako snalazi iza rešetaka. Zanimljivo je bilo raditi na ovakvoj ulozi i ovakvom filmu.
Da li ste snimali u pravom zatvoru?
- Nisam, ali moje kolege jesu neke delove. Mada je i taj "lažni" zatvor izgledao toliko uverljivo da nismo morali da se pretvaramo. Glavni partner i cimer u ćeliji mi je dragi drugar i kolega Stojan Đorđević, a zajedno smo bili u ekipi sa Andrijom Kuzmanovićem, Sfenom Bundalom i Jovanom Jovanovićem. Najvažnije mi je bilo to što mi je jedan od partnera bio i Bojan Hlišć, koji se pobrinuo da stres ne bude veliki i pomogao mi je da dam najbolje od sebe. Ogromnu podršku imao sam i od pomenutih kolega jer je ovo bio moj prvi film. To se ne zaboravlja nikad.
Publika će vas gledati od jeseni u novoj seriji "Od jutra do sutra". Ko je Čeda koga igrate?
- Čeda je superzanimljiv lik iz Paraćina. U šali kažem da me hoće taj kraj odakle mi je otac. On je asistent glavnog lika Marka i zbog svoje smotanosti i gluposti uvek završi kao kreator raznih smicalica. Nije zao, ali uvek se uplete u neku nepotrebnu situaciju. Biće zabavno i jedva čekam da gledam.
Vratimo se malo u prošlost. Kako ste našli svoje drugo zanimanje kad u glumi nije odmah sve krenulo sjajno?
- Baš tako. U glumi nije išlo kako sam mislio da će biti. Nakon povratka u Beograd iz Banjaluke, gde sam studirao, niko nije znao za mene, a moja nesigurnost se pobrinula da na kastinzima budem doslovno užasan, kao da nemam ni dan škole. Malo sam se borio i pokušavao, a onda jedan dan presekao i osnovao "Ivicu i Majicu". Evo, devet godina kasnije, zahvaljujem sebi na toj odluci jer je ipak došlo sve na svoje.
Sve ste radili sami, bili ste i krojač i dizajner?
- Tako je, na početku sam skoro sve radio sam, uz podršku bliskih prijatelja i porodice. Danas je tu mojih devet divnih kolega s kojima uživam u trenutnim ostvarenjima.
Otkud ljubav prema fotografiji?
- Oduvek sam voleo to da čačkam i da se igram. Međutim, kad sam pre tri godine otišao u Pariz da tamo živim, počeo sam da razmišljam šta bih mogao da radim. Jezik, naravno, nisam znao, pa sam odlučio da probam fotografiju. Desila se ogromna ljubav i prvi put jedno zanimanje stalo je rame uz rame s glumom. Dan i noć sam učio, završavao kurseve, gledao master-klasove i toliko je uzbudljivo da verujem da se nikad neću smiriti na ovom polju.
Ko je najbolji model od vaših kolega?
- To je nezahvalno pitanje i moraću da budem politički korektan, ali i iskren. Svaka glumica koju sam fotografisao dala je poseban pečat mojim fotografijama. Srećan sam što sam imao priliku da zajedno s njima kreiram trenutke koji ostaju za uspomenu.
(Kurir.rs/ Ljubomir Radanov)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
