Ovo leto za glumicu Ljubinku Klarić veoma je radno. Dok priprema ulogu Mizantropa u istoimenom komadu Beogradskog dramskog pozorišta, zajedno s publikom uživa u epizodama treće sezone serije "Klan". Upravo tu ostvarila je ulogu Cvete, koja joj je donela neke nove izazove.
Iako je kriminalistička, serija "Klan" ne promoviše ništa loše. Kako ste je doživeli?
- Njeni likovi predstavljeni su kao ljudi sa margine, ne dovoljno pametni. Čak mogu da kažem da su uglavnom glupanderi i da se reditelj Skerla poigrao time i napravio jednu mučnu komediju. Isto je Tarantino radio, kada je reč o zločinima. Uvek je sve olakšavao ljudskom glupošću koja je evidentno prisutna u svakom čoveku, bar u onima s te strane zakona. Volela bih da se serija "Klan" jednog dana reprizira kao "Rođak sa sela" i "Bolji život", jer je važna za decu koja gledaju kriminalističke serije u Srbiji.
Postoji li granica kada bi dete smelo da gleda ovakvu seriju?
- Shvatila sam da ne postoji. Kad je moj sin imao deset godina, njegovi vršnjaci su gledali "Južni vetar". Ne postoji granica više ni za rijaliti, ni za serije o kriminalu u kojima su kriminalci junaci. Ne postoje granice ni za šta.
Kada ste opisivali vaš lik Cvete, rekli ste i to da ste živa i energična glumica. Jeste li i privatno takvi?
- Nisam, dosta sam povučena. Nemam neki aktivan život. Na sceni sve iživim. Istina je da jesam energična i živahna glumica, pa je Skerla usmerio tu energiju ka unutra da bi izašlo nešto potpuno izopačeno iz te žene. To je ta izgubljenost koja nekako i označava njen lik, ona je infantilna, samoživa i vrlo krhka. Lako naseda na sve i spremna je da uradi bilo šta da izda ako misli da je povređena. Cveta je kao dete, a možemo da joj dodamo i osobine koje ne krase decu.
Da li je bilo izazovno igrati u seriji u kojoj su glavne uloge pripale neafirmisanim glumcima?
- To mi je bilo divno. Svaki mladi glumac treba da dobije šansu, a Nedim i Aleksandar su dobili ogromno parče kolača i potpuno su ga iskoristili do kraja. Bili su fenomenalni. Moramo da se menjamo, oni kojih ima na televiziji da malo naprave pauzu i da dođu neki drugi.
Gorica Popović je uoči prve sezone "Klana" rekla da su i male uloge glumački minjončići. Delite li to mišljenje?
- O, da! Videli ste, u drugoj sezoni se pojavljuju veliki glumci u malim ulogama i prezanimljivi su i drugačiji. Nismo ih videli takve dosad. Svako je napravio zaista minjon.
Može li glumac tada više da da nego kada se snima serija koja dugo traje - kao "Kolo sreće"?
- Sigurna sam da može. Odgovornost je manja. Znate šta je početak i kraj uloge, scenario je gotov i imate jasan dogovor sa rediteljem koji zna šta želi. Dok u hiperprodukcijama dobijete po 30 epizoda unapred, ne svih 200, i ne znate kako će lik ići dalje. Tu je izazov što se prilagođavate situaciji.
Kako vam je leglo "Kolo sreće?
- Obožavam tu seriju. Drago mi je što sam dobila takvu priliku. Igrala sam slične likove, ali ne kao Danu, na koju sam ponosna. I veoma sam se zabavljala.
Ima li prostora da se glumci zabavljaju na snimanjima?
- Sve je zabava i mora da bude zabava. Ako je muka, onda ne možete dugo da radite ovaj posao. Mi glumci imamo tu glumačku radost i, ako se ne radujemo ulogama, nema produktivnosti. Vidi se kada ljudi uživaju u onome što rade.
Gledate li sebe na ekranu?
- Iz radoznalosti, i uvek imam tremu kada prvi put gledam nešto što sam radila, jer znam da to gleda još milion ljudi.
(Kurir.rs/ TV Ekran: Jasmina Antonijević Milošević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
