Glumac Lazar Dubovac proslavio se ulogom u seriji "Moj rođak sa sela", gde je imao prilike da sarađuje sa mnogim velikim imenima domaćeg glumišta. Ova serija snimljena je pre jubilarnih 15 godina, a i danas se pamti i redovno reprizira.
Lazar je sada govorio o popularnoj seriji, o saradnji sa čuvenim Tanasijem Uzunovićem, ali i o svom poslu sinhronizaciji.
* I posle "Mog rođaka sa sela" publika vas i dalje najčešće pamti po Mališi, a mnogi vas i danas tako zovu. Da li vam to smeta?
- Mališa će zauvek biti deo mene. Danas se snima više od 30 serija istovremeno. Publika ne može sve da isprati. Mnogo glumaca, mnogo uloga, retko ko se izdvoji. Imao sam sreću da počnem da radim u vreme kada je kvalitet bio na prvom mestu. Mališa je jedan običan momak iz naroda i zato su ga ljudi zavoleli i upamtili. Kad sam prvi put pročitao scenario, pomislio sam da bi svi želeli da budu mudri kao Rajko, šarmantni kao Drakče, misteriozni kao Vranić, a, u stvari, svi smo mi u biti jednostavni kao Mališa.
* Nedavno nas je napustio Tanasije Uzunović, čuveni deda Rajko... Koliko su za vas, kao mladog glumca, bili značajni susreti s njim?
- Tasa je jedan od najčarobnijih ljudi koje sam upoznao. Mnogo sam ga voleo, a znam da je i on voleo mene. To mi je potvrdila i njegova ćerka sad kad nas je napustio. Pamtiću naše razgovore do kraja života. Rekao mi je da po karakteru ličim na njega kad je bio mlad i da ću imati njegovu sudbinu. Niko ne voli ljude koji su iskreni i koji svima sve govore u lice. Ali me je zamolio da ostanem svoj, da ne odustajem bez obzira na sve oko mene. "Budi čovek, čak i kad niko oko tebe to nije, i, videćeš, na kraju sve dođe na svoje." Trudiću se da živim tako.
* Koji je najbolji savet koji ste dobili od serijskog oca Dragana Jovanovića? A od profesorke Mirjane Karanović?
- Od Gagija sam dobijao savete koju rakiju da pijem i gde dobro da jedem. Nije on neko ko deli glumačke savete. A Mira me je naučila potpunoj predanosti i posvećenosti poslu. Da budem konkretan i istinit na sceni i pred kamerom. Raditi na sebi, neprekidno se razvijati, ne čekati, nego otvarati sebi nove puteve.
* Tokom dalje karijere više ste se okrenuli sinhronizacijama. Zašto?
- Posao glumca ne može da se definiše kao neka matematička jednačina. To je posao bez pravila. Niko od nas se ne okreće samo filmu, samo pozorištu, samo sinhronizaciji. O mom radu na crtanim filmovima su pisali po novinama i onda svi misle da sam u tom periodu samo to radio. A ako vam kažem da sam ja u poslednjih deset godina napisao vise od 30 drama, režirao isto toliko predstava, radio kao pedagog preko 15 godina, susreo se s nekoliko stotina, možda i hiljada, mališana i s njima radio glumačke radionice, onda biste se zbunili, kao i mnogi. Crtani filmovi, svakako, jesu jedan značajan deo moje karijere i rado im se vraćam.
* Posle dužeg vremena vratili ste se na male ekrane serijom "Zakopane tajne"...
- Pozvao me je Žarko Jokanović i rekao: "Pišem ulogu za tebe." To je privilegija da neko sedi i piše ulogu baš za vas. Kao što je nekada Nušić pisao Živku Ministarku za Žanku Stokić. Ili kao što je Siniša Pavić godinama pisao za neke glumce. Volećete ovu seriju. Svaki čovek ima neku tajnu koju je duboko zakopao i kako tajne u našoj seriji budu izlazile na površinu, tako će svako ko je gleda prepoznati sebe. Ogi ima svoje tajne, a tek ćete videti šta on krije.
(Kurir.rs/Republika)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
