Dramski pisac i scenarista Željko Hubač zaslužan je za mnoge omiljene tv serije i komade na daskama koje život znače. Ovaj scenarista pisao je popularne tv formate: "Vojna akademija", "Kamiondžije d.o.o" i Radio Mileva"
Rođen je u Tuzli 1967. godine, a detinjstvo je proveo u Zenici i Leskovcu. Kao inženjer elektrotehnike i apsolvent beogradskog Prirodno-matematičkog fakulteta, upisao je Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, gde je diplomirao 1996. na odseku Dramaturgija.
Odrastao je u skladnoj porodici punoj ljubavi, a svoje poreklo je saznao sasvim slučajno i to na ružan način. O ovom iskustvu pričao je u životnoj priči, koju je letos poverio Kuriru.
- Moja jedina porodica je porodica Hubač. Žiža i Vili su moji roditelji. Još kao mali sam saznao da sam usvojen. Na ružan način... Imao sam skoro šest godina, u to vreme smo živeli u Leskovcu, i otišao sam da kupim sirće, zvao sam ga "svinjsko", a mislio sam na vinsko. Ta žena u prodavnici je bila nervozna. Ja sam hteo preko reda, da se nekako provučem, a ona mi je tad viknula: "Ma, beži, mali, tebe je majka našla na đubretu!"
Pobegao sam kući, uplakan, i rekao mami šta mi se dogodilo. Onda je ona sačekala oca da se vrati sa posla i rekli su mi da sam usvojen... Bio sam začuđen i malo uplašen. Majka mi je pričala da sam sledećih nekoliko meseci išao svuda sa njom. Naravno, svako veče kad je imala predstavu, bio sam u pozorištu, iza scene i gledao je - ispričao je Željko Hubač u ispovesti za Kurir.
Njegova priča inspiriše
Među TV serijama koje potpisuje kao autor jeste i popularna "Radio Mileva", a u trećoj sezoni jedna od tema bila je usvajanje. Mileva govori o pokojnom suprugu Lepomiru, otkrivajući unuci da joj je deda bio usvojen, što je saznao još kao dečak, kada mu je na grub način komšinica otkrila: "Ti si, mali, nađen na đubrištu!"
Ne želeći dodatni publicitet zbog puta, Hubač je ipak skromno potvrdio da je svoju životnu priču pretočio u tu epizodu "Radio Mileve".
- Često se vraćam svojoj životnoj priči iz dva razloga. Prvi je da možda nekog nateram da usvoji dete, što je veoma bitno za decu bez roditelja. Drugi razlog je što na taj način želim da održim u životu sećanje na moje roditelje, jer su učinili jednu veliku stvar.
Uzeti bolesno dete od šest meseci ogromna je stvar. Kao beba sam imao šećer i, da nije bilo mog oca i majke, uzimao bih insulin do kraja života. Mnogi su mi se nakon te epizode, kada su prepoznali moju priču, javili, a mnogo njih je čitalo Kurir i povezalo te dve stvari - kaže Hubač, koji se ovoj temi posvetio i u svom komadu "Berlinski zid", u kojem nije reč o usvajanju, ali jeste priča o identitetu.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
