REDITELJ DARKO BAJIĆ ZA KURIR: Serija ili film ne služe da zabave gledaoce posle dnevnika, već da obogate našu kulturu i gledaoca

Internacionalni festival filmske režije LIFFE tradicionalno će se 16. put održati u Leskovcu od 14. do 19. septembra, kada će publika imati priliku da pogleda više od 50 najznačajnijih ostvarenja autora iz zemlje i sveta. Slogan ovogodišnje fešte je "Akcija!", a reditelj i umetnički direktor Darko Bajić za Kurir govori o stanju u domaćoj kinematografiji, ali i o svom novom film "Sibir".

- Želimo da napravimo veći, značajniji festival, iako smo sigurni da je on već postigao svoj osnovni cilj, a to je da je prikaže i sačuva od zaborava istoriju, nasleđe i filmove jednog kulturnog prostora. LIFFE ima za cilj da podrži koprodukcije u regionu i da govori o značaju jugoslovenskog prostora, koji je neminovno uticao na svetsku kinematografiju. Želimo da se vratimo eksperimentu, što su Makavejev i Pavlović radili osvajajući slobodu u filmu.

Ovogodišnji festival ima zanimljiv slogan. Šta vas je inspirisalo?

- Akcija se odnosi na zahuktali voz koji kreće iz Leskovca ka svetu. Vodili smo računa da to bude program koji će zainteresovati sve gledaoce iz Srbije, novinare, a najviše leskovačku publiku. Posle 15 godina treba od LIFFE napraviti veliki festival. Režija je u zapećku. Danas, kad birate filmove, imate ocenu sa sajta IMDB, kratak opis, ali nemate nigde ime njegovog autora. Reditelju su skrajnuti, ali se s pravom postavlja pitanje koliko on može da utiče na svoj film. On je autor filma, a ipak, kao da ga nije ni režirao.

Da li su krive serije što reditelj beže od filma?

- Nisu krive serije, već producenti. Producenti danas vole da imaju pet ili šest reditelja kojima mogu da upravljaju, a ne jednog koji bi insistirao na važnim stvarima. Svako tu vuče na svoju stranu, a onda morate da pristanete na kompromise kako bi serija imala isti rukopis. Tu je najvažniji kreator serije, koji je neki glumac ili producent. Serija ili film ne služe samo da ispričaju neku priču i zabave gledaoce posle Dnevnika, već da obogate našu kulturu i gledaoca.

Na Sarajevo film festivalu je prikazana vaša serija "Sivi dom". Kakve utiske nosite s tih projekcija?

- Došli su neki mladi ljudi da vide šta se to radilo osamdesetih godina. Sada je serija digitalizovana zahvaljujući RTS i Kinoteci. U Sarajevu i Puli su me proglasili klasikom. Počeo sam da razmišljam da li je to zato što ne žele da više snimam filmove. (smeh) Borim se i sledeće godine sa ćerkom i Magičnom linijom krećem u snimanje novog filma.

Šta je novi film?

- Film se zove "Sebirija ili ne brinite, rat je samo malo jači virus". Nastaje po motivima romana "Sibir" Vladimira Kecmanovića, a scenario radimo Kosta Peševski i ja. Priča je malo modernija. U romanu Kecmanović govori o tajkunu i njegovoj ćerki, a kod nas tajkun počinje kampanju za predsednika.

I serija "Tajkun" u drugoj sezoni ima iste glavne junake i sličnu priču...

- Nema naša priča veze sa serijom "Tajkun". Tajkuni su tajkuni i niko na njih nije uzeo tapiju. (smeh)

Da li ste očekivali da će "Sivi dom" postati kultna serija?

- Reditelj mora da se izbori za svoju ideju. Mladi ljudi moraju da se bore za svoje snove i to je njihovo autorsko delo. Nije film cirkus i zabava za narod, nego nešto što hrani vašu dušu. Mislim da smo to zaboravili. Baš je plakat za ovogodišnji festival nastao na osnovu kadra iz serije "Sivi dom". Da snimamo danas seriju, Lečić bi trčao po nekoj traci i sve bi bilo napravljeno u studiju pomoću drona, a mi smo to tada radili uz puno adrenalina.

U čemu je problem s kulturom na našim prostorima?

- Mora se povećati budžet za kulturu. Nema to veze s krizama. I u Hrvatskoj i u Srbiji je nažalost manji od jednog procenta budžeta.

Stvorio sam tajfun generaciju reditelja

Vaša nova klasa snimila je četiri filma, iako reditelji danas čekaju po pet i više godina da snime drugi film.

- Potrudio sam se da stvorim tajfun generaciju. U Leskovcu će biti njihovi filmovi. Moj student Siniša Cvetić već snima svoj treći film. To je pravi model kako. Društvo mora biti svesno da mora dati šansu mladim ljudima da snime i drugi film, a ne ko Maja Miloš i Nikola Ležajić da čekaju po sedam i više godina. Mora se obezbediti kontinuitet. A legendarni reditelji ne treba da idu na konkurs. Kad sam bio predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, predlagao sam to, ali nije prošlo.

Kurir.rs

Bonus video: