Ovih dana mnogo je povoda za razgovor s glumcem Nebojšom Dugalićem, jednim od naših trenutno najangažovanijih dramskih umetnika.
Dok se na RTS emituje igrano-dokumentarni serijal "Drug Marko", gde ga gledamo u liku Aleksandra Rankovića, sve oči kulturne javnosti uprte su u film "Što se bore misli moje", našeg predstavnika za Oskara. Tu Dugalić igra Milivoja Blaznavca. Uvertira za naš razgovor na sve filmske teme bila je promocija novog albuma njegovog kolege i kuma Borisa Pingovića.
Kako ste se upoznali?
- Na prijemnom ispitu za glumu. Počeli smo prvo da sviramo gitare, pa da delimo i sve drugo. S vremenom smo postali nerazdvojni prijatelji. Radujem se što je Boris konačno objavio svoj album.
Koliko ste mu vi pomogli?
- Slušao sam te pesme dok su bile još na papiru. Mislim da sam u njemu pokrenuo želju da piše muziku. Nadam se da će to čuti i publika. Među brojnim gorućim pitanjima ovih dana jeste i naš predstavnik za Oskara.
"Što se bore misli moje" doneo vam je lik Milivoja Petrovića Blaznavca?
- Priča je veoma složena. Mnogo toga se tu zaplelo. Važno je što je jedna takva tema došla u fokus i što će ljudi imati prilike da vide film i skrenu pogled ka jednom burnom periodu naše istorije. O Blaznavcu se dosta zna, ali oni koje ne zanima istorija verovatno nisu čuli za njega. Bio je važan za neke stvari koje su se kasnije dešavale u Srbiji. Iz serije će se više videti koliko je bila složena ta njegova pozicija i šta se plelo oko kneza Mihaila i Srbije.
U isto vreme gledamo vas i kao Aleksandra Rankovića u seriji "Drug Marko".
- Prezadovoljan sam, kao i sa serijom o Jovanki Broz u kojoj igram Tita. Format u kom je snimljena serija se ne radi kod nas, a opet je bogat i produkciono i istorijskom faktografijom. Prilaze mi ljudi na ulici i kažu da jedva čekaju da gledaju sledeću epizodu.
Postoji li za glumca opterećenje kad tumači neku istorijsku ličnost čiji su potomci živi?
- Ne, naprotiv. Dolazio je Lekin sin Slobodan Ranković na snimanja, pa smo mogli da se konsultujemo s njim o nekim detaljima kojima je i sam bio svedok. Bio nam je dragocen saradnik. U jednom trenutku doneo nam je i Rankovićevu muštiklu, pa sam neke scene snimio s njom.
Šta vam je iz njegovog života bilo najuzbudljivije?
- Ceo njegov život bio je zanimljiv. On je bio slika te epohe. Bio je na samom vrhu, a onda doživeo odbacivanje od svojih dojučerašnjih drugova i bliskih saradnika. Sudbina Aleksandra Rankovića priča je o svakom vremenu. Istorija ide nekim svojim tokom, a oni koji su je izneli budu polako skrajnuti, pomereni i odbačeni. Jednostavno, to je ta mlevilica koja se dešava u svim epohama.
Igrali ste mnoge istorijske ličnosti. Šta glumcu donose takve uloge?
- Zanimljivo je to glumcu zbog tretmana epohe i istraživanja bogate istorijske građe. Istorija nudi materijal koji samo treba znati dobro pročitati, ona ume da bude maštovitija od svih nas. Radujem se kad dobijem takvu ulogu.
Neke uloge su vas i zaobišle, poput Zorana Đinđića, kom ste se radovali?
- Razboleo sam se od korone. Bila je to lepa prilika da igram Đinđića, ali se nije desilo i dalo. Ipak, stvari koji treba da budu vaše, sačekaju vas inače u životu, pa i u glumi.
Kakvi su problemi glumaca u Srbiji?
- Široka je to i velika tema. Mora nešto da se uradi. Kultura je u problemu svuda u svetu, pa moramo da pokažemo solidarnost. Kad se ljudi pokrenu, i s malo dobre volje moguće je postići više. Ne treba trošiti energiju na bezizlazne projekte, već uraditi što je realno i moguće.
Šta ste sebi zacrtali kao predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije?
- Ima tu puno problema svakog dana. Pored izdavačke delatnosti, nagrada, fonda solidarnosti, moramo da brinemo i o kolegama koji preko nas ostvaruju svoja prava, jer nisu nigde zaposleni. Trudimo se da uradimo i preko toga i pomognemo svim našim članovima.
Uključili ste celu porodicu da pomognete deci oboleloj od dijabetesa. Da li je to misija glumca i javne ličnosti?
- Misija svakog čoveka, ne samo glumca, jeste da da najviše od sebe. Bio je to moj skroman doprinos da se toj deci obezbedi što im je potrebno.
Radite i u pozorištu, profesor ste i otac petoro dece. Kada se odmarate?
- Odustao sam od pokušaja da se odmaram. Ovo je moj put, samo treba da vidim da li između jedne i druge obaveze imam vremena da uzmem vazduha. Toliko sebi mogu da priuštim.
(Kurir.rs/Ljubomir Radanov)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
