Premijerni beogradski koncert škotskog violončeliste i kompozitora Pitera Gregsona, autora muzike za serije Novi papa (The New Pope), Bridžerton (Bridgerton) i filma Mali haos (A Little Chaos) održaće se u ponedeljak 30. oktobra (20h) u sali UK Gvarnerijus.
Jedan od najtalentovanijih kompozitora u savremenoj klasičnoj muzici predstaviće se beogradskoj publici muzikom sa albuma Patina, kojim je postigao veliki svetski uspeh. Album je kombinacija niza analognih elektronskih instrumenata, gudačkog ansambla i Gregsonovog solo izvođenja na violončelu.
Album je neobičan po tome što Gregson istražuje ideju „prisustva odsustva“, i postavlja pitanje „Šta se dešava kada uklonite melodiju?“. Karte su uprodaji na biletarnici Gvarnerijusa po ceni od 500 dinara. Piter Gregson nastupiće u okviru ciklusa koncerata svetskih zvezda i virtuoza klasike, koji je Ustanova kulture Gvarnerijus pokrenula u saradnji sa poznatim austrijsko-ruskim violinistom Jurijem Revičem.
Ovaj ciklus počeo je koncertom soprana Mariam Batisteli 25. septembra, a do kraja godine nastupiće i nemačka pijanistkinja Danae Dorken (11. novembra) i austrijski čelista Benedikt Klokner (18. decembra).
Kritka Njujorkera ga naziva predvodnikom nove muzičke scene i “teh-frendli” violončelistom. Sarađuje sa vodećim svetskim tehnološkim centrima (Microsoft Labs, United Visual Artists, Reactifi i MIT Media Lab), a dobitnik je nagrade Spirit of Scotland 2008. za doprinos umetnosti u Škotskoj. Svojevremeno je komponovao Mašinu za slušanje (Listening machine) i u ovom eksperimentalnom muzičkom projektu razvio program koji je tvitove pretvarao u zvukove.
Široj publici je poznat kao autor saundtrekova za film „Mali haos” i TV serija „Novi Papa” i „Bridžerton”, a sarađivao je i sa muzičarima iz sveta pop muzike kao što su Ed Širan i Rag n Bone Man. Ipak, autorska muzika, kao i dela renomiranih kompozitora koje izvodi (Stiva Rajha, Gabrijela Prokofjeva, Maksa Rihtera…) je ono što Gregsona svrstava među najcenjenije izvođače i kompozitore današnjice. Do sada je objavio šest autorskih albuma, a sa četvrtim „Bach recomposed” počela je njegova saradnja sa jednom od najstarijih izdavačkih kuća Dojče gramofon. Usledile su „Patina” (2021) i „Kvarteti 3&4” (2022).
Bliska veza tehnologije i muzike na specifičan način je ostvarena u „Patini” najpre zbog neobičnog koncepta istraživanja prisustva i odustva u muzici i postavljanje pitanja šta se dešava kada se melodija ukloni.
U procesu nalaženja odgovora, Gregson je violončelu priključio analogne elektronske instrumente, gudački ansambl i klavir. Album je odmah po objavljivanju postigao veliki uspeh u svetu, a ocenjen je kao sjajan pokazatelj toga gde se nalazi savremena klasična muzika u 21. veku.
Piter Gregson je rođen 1987. godine u Edinburgu. Violončelo je počeo da svira sa 4 godine i jedan je od najtalentovanijih kompozitora u svojoj generaciji. „Isprobavanje novih rešenja i pronalaženje zanimljivih načina za stvaranje muzike, to je ono što me pokreće svakog jutra“, kaže Piter Gregson.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
