Grupa Parni valjak u sredu i četvrtak veče nastupa u Bitef artu u Beogradu, gde će predstaviti svoje veliko pojačanje, pevača Igora Drvenkara.
Novi vokal, koji je u bend stigao nakon smrti legendarnog Akija Rahimovskog, na brojnim klupskim i festivalskim nastupima širom regiona tokom leta oduševio je publiku interpretacijom bezvremenskih hitova zagrebačkog rok sastava kojima je dao posebnu notu.
Na svirci u Beogradu publika će imati priliku da prvi put uživo čuje i nove pesme "Moja glava, moja pravila" i "Bogati će pobjeći na Mars", koje najavljuju predstojeći album, za koji će, kao i dosad, većinu pesama komponovati autor legendarnih hitova Husein Hasanefendić Hus.
- Prvi put sam u Beogradu i veoma sam uzbuđen što ćemo ovde imati svirku. Imam tremu, ali jedva čekam da izađem na binu - kaže Igor.
Godinu dana ste u grupi. Kako su vas prihvatili?
- Nekako smo kliknuli na prvu. Bero (Berislav Blažević) pozvao me je na prvu probu i dogodila se neka hemija i kao da se znamo godinama. To mi je bio dovoljan znak da samo treba da nastavimo da negujemo takav odnos.
U medijima se licitiralo ko će biti novi pevač Parnog valjka. Da li ste morali proći neku klasičnu audiciju?
- Kad je Valjak držao koncerte u čast Akiju, mi se nismo poznavali. Oni nikad nisu čuli za mene, a ja sam znao za njih (smeh). Poziv da postanem član benda sam dobio preko preporuke. Snimao sam za HRT emisiju "A strana" i tamo je bilo puno muzičara. Gitarista Bruno Kovačić je Beri spomenuo mene i dobio sam poziv da dođem na prvu probu. Posle su mi rekli da dođem na drugu i treću, i postao sam član benda. Nekako smo samo nastavili da se družimo. Došlo je sve prirodno. Nije bilo takmičenja i klasične audicije.
Vaša baza je pozorište, jer ste po vokaciji glumac. Igrate u zagrebačkoj Komediji.
- Pozorište je moja velika strast, koju sam otkrio pre 15 godina. Trenutno igram Pilata u "Isusu Hristu Superstaru" i Zver u "Lepotici i zveri". Bend je sada prioritet.
U čemu je razlika kada pevate u rok operi ili mjuziklu i s bendom?
- Priprema je dosta slična. Pred svako prvo izvođenje ili koncert moraš biti fokusiran samo na taj nastup.
Ko su vam bili uzori u glumi i pevanju?
- U pevanju sam favorizovao Toma Džonsa, Stivena Tajlera, Mika Džegera ili Bona Džovija. U glumi ih ima nekoliko. Najdraži glumac mi je Marlon Brando, ali i Tom Henks. Oni su me kupili filmovima, a onda i svojom glumom.
Kako ste otkrili Parni valjak kao bend?
- Teško je setiti se toga. Za moju generaciju rođenu devedesetih Parni valjak je bio deo opšte kulture. U srednjoj školi sam se zaljubljivao i prekidao veze uz njihove pesme. One su ima imale tu emociju. Nikad mi tada nije palo na pamet da ću jednog dana pevati s tim legendama. Ogromna je čast raditi i svirati s njima.
Možete li da izdvojite njihove omiljene pesme?
- Pre nekoliko godina bih mogao da vam kažem svoje favorite, a sada, svaka mi je draga na svoj način. Morao sam ući u samu srž toga šta pevam. Hus je većinom autor tih hitova, pa mi je pomogao da bolje razumem celu priču.
Kako ste uspeli da se oslobodite tereta da ne budete kopija Akija Rahimovskog?
- Teško je biti Akijeva kopija. Bend to od mene nije tražio. Svima je stalo do kvaliteta. Svaki dan učim od njih. Od prvog dana oni nisu hteli da kopiram Akija, već su tražili da otpevam pesme na svoj način.
Koja vas je najviše namučila?
- Svaka zahteva pažnju. Publika je navikla na to od benda Parni valjak.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
