Glumac Žarko Laušević preminuo je juče u 63. godini. Legendarni umetnik upisao se zlatnim slovima u istoriju naše kinematografije.
Na filmu je debitovao 1982. godine, ulogom u filmu "Progon". Iste godine ostvario je značajne uloge u filmovima "Savamala" i "Direktan prenos". Vrlo brzo je dobio jednu od glavnih uloga u TV seriji "Sivi dom" (1984), koja mu je donela veliku popularnost.
Ipak, publika će ga večno pamtiti kao šmekera, zahvaljujući maestralnoj roli u istoimenom filmu Zorana Amara. Ovo ostvarenje zauvek je povezalo reditelja i glumca, a njihovo prijateljstvo trajalo je do poslednjeg dana.
U emotivnoj ispovesti, koja kida dušu, reditelj je otkrio bolne detalje iz Žarkovog života, koje do sada nisu bile poznate javnosti.
Žarkov je život imao neke sudbinske zaokrete koje samo veliki životi imaju - kaže Zoran Amar za Večernje Novosti, reditelj filma "Šmeker" u kome je mladi Žarko ostvario jednu od svojih mitskih uloga.
Amar je doputovao iz Kalifornije, gde danas živi, u nedelju, žudeći da još jednom vidi Lauša i nije stigao na vreme.
- Kad sam stigao u Beograd, bio je već u komi i, nažalost, nisam stigao da stegnem ruku svom velikom prijatelju. Najevećem. Najboljem. Od Žarka i iz njegove priče ja sam mnogo naučio o životu, bila je to teška i duboka priča, velika, nimalo jednostavna ni laka za ispričati i išla je u smeru koji je bivao sve dublji i dubji... A sada je kraj. A u meni, samo teška praznina. Sve drugo je o njemu već poznato, nešto što se dogodilo, što će postati uspomene - rekao je reditelj u razgovoru za Večernje Novosti.
Upravo je ovaj film bio jedan od ključnih za uspon Lauševića ka zvezdama, a prikazan je sinoć u Jugoslovenskoj kinoteci.
Njihovo druženje nastavilo se nakon niza godina u Americi, a reditelj se prisetio svega i otkrio bolne detalje Žarkovog života.
- Potom smo imali dugu pauzu, da bismo se sreli i prepoznali, te obnovili naše druženje u Njujorku, gde smo stanovali u istoj zgradi. Živeli smo na Ruzvelt Ajlendu, za koje je Žarko govorio "Ovo je moj zatvor, okolo je voda". Viđali smo se docnije u Beogradu ali dok smo bili na ostrvu, bili smo stvarno zajedno.
Jer po tom smo njuroškom ostrvu nas dvojica šetali danima, mesecima, godinama,razgovarajući, ćuteći, bruseći njegove ispovesti koje su otkako ih je otvorio preda mnom, prerastale u knjige. Dao mi je da pročitam te zapise i postao je pisac, a ja neka vrsta pratioca mu, urednika u senci. Njegov je talenat pisca bio enorman, a ono što nam je ostavio u tim knjigama ostaje da svedoči o tom blistavom daru Žarka Lauševića, velikog prijatelja, čoveka i umetnika....
(Kurir.rs/Novosti)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
