ZA FRANCUZOM UZDISALA CELA JUGOSLAVIJA, A ON SE VRATIO POSLE 33 GODINE: "I danas razumem srpski" A ovo mu je NAJDRAŽA SRPSKA REČ

Francuski glumac Alen Nuri (78) posle trideset i tri godine prvi put je posetio Beograd.

Da spakuje kofere i krene u dobro poznatom pravcu imao je divan povod: njegova mlađa ćerka Eloiz Burdon, prvi solista Baleta pariske Opere, sa kolegom Žeremi Lu Kerom, gostuje u Narodnom pozorištu, u čuvenom baletu "Krcko Oraščić".

Nuri je u Beograd došao sa suprugom Dorinom, koja je rođena i odrasla u Uzdinu kraj Pančeva, završila farmaciju u Beogradu, a posle studija (početkom osamdesetih) se uputila u Pariz.

Igrom slučaja njih dvoje su se upoznali na večeri kod zajedničkih srpskih priajtelja. U skladnom braku su dobili dve ćerke, a mlađa Eloiz je već sa šesnaest godina ušla u angažman pariske opere.

U razgovor za "Novosti" bračni par došao je zajedno uoči ćerkinog nastupa, koji su pratili iz centralne lože nacionalnog teatra.

Uspomene na Beograd

Prepun uspomena na nekadašnje filmske dane. I koliko god da su mu radoosti budila sećanja na davna snimanja i druženja, s tugom je konstatovao da nekih ovdašnjih prijatelja više nema - Bate Živojinovića, Milene Dravić, Dragana Nikolića, Mire Furlan...

Novinarima "Novosti" otkrio je da se saosećao sa narodom za vreme ratova na prostoru bivše Jugoslavije i pratio dešavanja.

- Sada mi se ukazala izuzetna prilika da ponovo dođem u Beograd. Zahvalan sam Ani Pavlović i upravniku Svetislavu Gonciću što su pozvali moju ćerku dajući joj mogućnost da oseti fantastičnu atmosferu ovog predivnog grada i dušu vaše zemlje - istakao je glumac i dodao:

- Iako dugo nisam dolazio, zatekao sam one iste čarobne ljude,sve što sam ostavio i što pamtim. Moje ovdašnje filmsko iskustvo veoma se razlikovalo od onog u Francuskoj. Kolege, a i cela zemlja primili su me sa puno topline što me je inspirisalo u radu.

Bogata karijera u Jugoslaviji

Podsećamo, Nuri je posle snimanja prvenca "Vrhovi Zelengore" Zdravka Velimirovića, igrao u "Sezoni mira u Parizu" Predraga Golubovića, "Opasnom tragu" Mimira Stamenkovića, tv serijama "Bolji život" i "Roman o Lonodnu", "Ovde nema nesretnih turista" Gorana Gajića, "Poslednji valcer u Sarajevu" Nikole Stojanovića, kao i u ostvarenjima Živka Nikolića "Lepota poroka" i " Iskušavanje đavola".

- Svaki film u mom jugoslovenskom opusu bio je različit. U "Vrhovima zelengore" igrao sam sa Džeraldinom Čaplin, saznao sve o jugoslovenskom pokretu otpora, Titu, partizanima... Upoznao sam tako i istoriju zemlje. Moja najdraža uspomena je sa snimanja filma "Lepota poroka" - istakao je umetnik.

Bio je zvezda i seks simbol

U Jugoslaviji je bio velika zvezda osamdesetih, a ovako će pamtiti taj period.

- Bio sam mlad, sve mi je izgledalo veoma prirodno. Osećao sam ljubav na svakom koraku, kao da sam ovde rođen. Beogradu sam nekako pripadao. Obožavaoci su me čekali sa cvećem ispred Hotela "Moskva", gde sam i sada odseo. Veoma sam srećan što će i ćerka upoznati srpsku bliskost i doprineti kulturnoj razmeni naše dve zemlje. Inače, kad sam je upitao da li zna da sam u Beogradu mnogo radio, odsečno mi je odgovorila: "Tata, radi se o mojoj karijeri!" - otkrio je sa širokim osmehom.

Omiljena srpska reč

Poslednjih godina u Francuskoj ne snima. Osnovao je glumačku pozorišnu školu, sa suprugom Dorinom počeo je da se bavi turizmom, a na pitanje da li bi ponovo rado došao u Beograd da glumi, odgovara:

- Možda, ako zatreba neki stari glumac za zlogu dede, što da ne? I danas dobro razumem srpski, mada se teško na njemu izražavam. Pa u jugoslovenskim filmovima nisam igrao samo strance! Živko me je učio tekst, često nisam znao značenje replika... Ali znam slovensku fušu, to je i moja najdraža srpska reč. Takvu nigde drugde nisam sreo - zaključio je glumac.

(Kurir.rs/VečernjeNovosti)

Bonus video: