Pored glume, od koje je imao najveću zaradu, Slaviša Čurović je bio i sportski komentator, a sada je otkrio još jednu strast - baštovanstvo. Kako ističe, svaki dan na setu je doživljavao kao rad, dok sa boksom i boravkom u prirodi to nije bio slučaj.

- Takav je tempo, čovek se mora okrenuti prirodi, u Podgorici baštovanim, orem, sadim masline, to su neke stvari koje mi čine dobro i ispunjavaju me kao čoveka. Bio bih baštovan da nisam glumac. Više volim da sam baštovan. Do juče sam komentarisao boks, to me je više ispunjavalo nego gluma. Gluma je posao koji sam slučajno odabrao, od njega živim, neću ga menjati, da li bih ga rado zamenio, da, ali ne mogu - rekao je Slaviša, a na pitanje da li ima u planu da se u budućnosti posveti samo baštovanstvu, dao je iskren odgovor.

- Mislim da ću u nekom narednom periodu sigurno to više raditi i okanuti se ove umetnosti, nadam se da je to vreme ispred mene. Posle dva dana u Beogradu mi nedostaje Crna Gora. Radim predano na tome da život preselim u zavičaj. Biljka raste najbolje na mestu odakle je. Dovoljno sam uradio u glumi. Nisam nikada odbio dobru ulogu, odbio sam onoliko koliko sam ih i napravio - istakao je glumac, a na floskulu “nađi posao koji voliš i nećeš raditi ni dana”, Slaviša je dodao:

- Svakoga dana proba i predstava sam radio, a svakoga dana baštovanstva i komentarisanja boksa sam uživao. Svaki dan se kajem što nisam odabrao drugačije. Gluma mi je dala putovanja, prijatelje, popularnost, zaradio sam pristojan novac... Dolazio sam sa voljom i na vreme svaki dan na posao, ali bože moj... Trudom sam se našao među najboljima.

Iako je početak glumačke karijere bio težak, Slaviša ni u jednom trenutku nije sumnjao u sebe.

- Nikada. Vrlo sam svestan svog znanja i moći da kreiram. Više puta sam proverio svoje znanje u mladosti i kada je došao trenutak da kao zreo čovek to pokažem, znao sam da ću biti spreman. Plašio sam se samo da neću imati dovoljno volje, ali sam i nju pronašao kroz stalnu potrebu da sebi samom pokažem i dokažem da nisam tu slučajno - jasan je glumac, koji je ostao na nogama i kada je izgubio majku:

Za Slavišu se vezivao i porok kocke

- Mladost nosi razne gluposti, to je njen sastavni deo. Nisam nikada bio zavisnik od bilo čega, nisam nikada probao drogu, kockao da bih ugrozio tada i svoju platu, nikada nisam pio da bih upropastio karijeru ili porodicu. Nisam bio poročan u tom smislu. Nemam tu šta da kažem epohalno jer se nikada nisam debelo uvaljivao ni u šta što je loše po mene i sve oko mene - rekao je, te se osvrnuo na one koji skrenu na pogrešan put zbog popularnosti:

- To su labilne ličnosti, ako neko smatra da je to mnogo važno, da je popularan među deset miliona... Razumem ljude koji su globalno popularni jer ne mogu da odu u prodavnicu. Možda je tako moglo da bude u Jugoslaviji. Ljudi meni prilaze da se fotografišu, ali taman posla da mi je bio cilj da budem popularan. Za to me baš briga. Živim kao svaki čovek. Ne vozim besna kola, mogao sam da ih kupim, nisam hteo, ne spavam u hotelima sa pet zvezdica. Ne razlikujem se ni po čemu od onoga koji rade u samoposluzi, niti sam značajniji od njih.

Tijanina zasluga za prve uloge

Kada je iz Crne Gore došao u Beograd kako bi gradio karijeru glumca, Slaviši su pomogli prijatelji i supruga Tijana.

- Zauvek sam zahvalan Steli Ćetković, koja me je preporučila za prvu ulogu. Kao i Nataši Drakulić i Danilu Bećkoviću koji su mi karijeru potpuno spasili. Od prijatelja bih spomenuo Sergeja Ćetkovića, Andriju Miloševića i Miću Đikanovića, Nebojšu Perića, bili su mi više nego braća kada sam se snalazio u Beogradu - rekao je i dodao:

- I da ne zaboravim moju suprugu, koja je u vremenima kada sam se borio da uspem kao glumac, nosila moje fotografije na kastinge i pokušavala i uspevala da mi nađe male uloge za početak. Trudim se da to pokažem i opravdam, ne onoliko koliko bih voleo, ali uvek mislim da ću naći dovoljno vremena da im se zahvalim - rekao je glumac.

(Kurir.rs/ Blic/ L. S)

Bonus video: