Glumac Žarko Radić, najpoznatiji po ulogama u "Kapelskim kresovima", "Boljem životu" i "Povratku otpisanih". Iza njega su vrlo teške godine jer se razveo od supruge Snježane koja, kao i njihovo dvoje dece, već godinama živi u Americi.
Žarko trenutno vodi miran penzionerski život i raduje se što i dalje vredo radi.
- Na Klasik TV često naletim na neke od nabrojanih projekata, koji svaki na svoj način budi veliki broj lepih uspomena. Od ovih naslova koje ste nabrojali mogla bi se napisati obimna, izuzetno zanimljiva knjiga, prepuna prekrasnih, posebnih ljudi, zanimljivih događaja, prelepih krajolika, duhovitih anegdota, ulepšana vremenima u kojima smo punim plućima živeli našu neobuzdanu mladost - kaže glumac za Blic.
Žarko je uvek isticao da iz Beograda nosi veoma lepe uspomene i to još od 19. godine kada je 1969. godine upisao beogradsku Akademiju za pozorište, film, radio i TV.
- Iz Beograda sam otišao 1991. godine. Tada sam već imao 41. Teško je reći koja je životna dob najlepša, ali taj put od studenskog doma do prekrasne kuće u Višnjičkoj banji, bio je i naporan i težak, ali i zanimljiv i plodonosan. Imao sam sreću da što u pozorištu, što na filmu i televiziji, radim sa najvećim umetnicima tog vremena. Družili smo se u to vreme intenzivno. Imao sam i veliki krug drugara izvan ove naše profesije. Sa nekima od njih nalazim se i dan-danas, ovde i tamo, po svetu i uvek su ta druženja puna radosti, uzajamnog poštovanja i nostalgije. Kad se spomene Beograd neminovno navale hrpe slika i sećanja dvadestdvogodišnjeg boravka u velikom gradu koji je mene lično lepo, domaćinski primio, a ja sam mu to, nadam se, svojim radom i načinom života, pošteno vratio - mišljenja je glumac.
Odlazak u Kanadu
Iako je Radić u jednom trenutku otišao u Kanadu i tamo živeo i radio godinama, ponovo se vratio u Hrvatsku. Otkriva da li mu je u tom periodu najviše nedostajao glumački poziv.
- U Kanadu sam otišao 1991. godine, jednim od poslednjih direktnih letova Beograd – Montreal. Bacio sam svoj minuli rad kroz prozor i našao se na ledini. Sticajem okolnosti osnovao sam firmu koja je proizvodila nameštaj. Radio sam taj posao vredno i odgovorno punih sedam godina, ali sam noćima sanjao pozorište, kolege, publiku, čudne rekvizite... Tokom 2000. godine sam se vratio u Split, gde sam, posle određenog vremena počeo igrati u HNK-u. Nakon nekoliko godina otišao sam u Riječko HNK. U Splitu i u Rijeci sam igrao u desetak odličnih predstava, na koje sam izuzetno ponosan.
Beogradski dani
U slobodnom vremenu, koga ima veoma malo i to leti, uspe da pročita poneku knjigu ali pokušava i da redovno što više šeta.
- Volim da igram i karte. U beogradskom periodu bilo je dosta pokera i preferansa i tu ne mogu a da se ne setim Voje Brajovića, Josifa Tatića Taleta, Pece Ejdusa, Bogdana Diklića... Sa Lanetom Gutovićem i društvom smo jedno vreme manijakalno igrali crne mace, a sa Srbom Milinom i mojom dragom koleginicom Zlatom Numanagić smo noćima “cepali” jamb... Sada sam uglavnom na varijanti ekvadorskog remija i ponekad preferansa - priča umetnik.
Na kraju razgovora, Žarko nam otkriva svoje planove za naredni period.
- Kada se dragi Bog najviše smeje? Kada čuje vaše planove! Ne valja previše planirati u mojim godinama! Inače završavamo snimanje “Kumova” do kraja maja, a i Monja Jović piše zanimljiv scenario... - zagonetan je Radić.
NE PROPUSTITE
