"Dana staža nemam u radnoj knjižici, ali sam uvek bio firma" Radoš Bajić je preko noći propao, 10 godina nije radio, a onda...
Slobodni umetnik, reditelj i glumac Radoš Bajić u ispovesti otkriva detalje o svom odrastanju, prvim glumačkim koracima, odbijanju politike, osnivanju Kontrast studija i planetarnom uspehu serije „Selo gori, a baba se češlja“, naglašavajući da ga je uvek vodila vera u narod i slobodu stvaranja.
„Ja sam uvek bio firma, Radoš Bajić – firma! Dana staža nemam u svojoj radnoj knjižici, da sam bio u nekoj instituciji, kao što nemam ni dana bolovanja! Ja sam svoj radni vek proveo u statusu slobodnog umetnika, znači ako si uradio, imaćeš šta da jedeš“, kaže Radoš Bajić, glumac i reditelj, govoreći u podkastu Biznis priče o svom životu i karijeri.
Govoreći o filmovima koji su ga proslavili, osvrnuo se na kritike kolega:
„Na primer Sekula, moje kolege iz branše koje ne izbijaju iz Kinoteke, oni su se gnušali tih filmova jer su smatrali da je to povlađivanje najnižem ukusu, mnogo si veliki esteta i umetnik ukoliko osporavaš, pljuješ…“
Pogledajte u galerii fotografije iz kultnog serijala filmova o Sekuli i njegovim ženama:
Iako je javnost upoznata s njegovim delima, ovaj razgovor otkriva i detalje koje mnogi nisu znali – od političkih pritisaka, preko detinjstva, do biznisa i stvaranja serije koja je postala simbol jedne epohe.
Politika i zabrane
„Godine 1996. ja sam dobio poziv sa visokog mesta da se involviram u politički život, da postanem član direkcije Jugoslovenske levice (Mira Marković) u osnivanju – ja sam to odbio… To je bilo strašno vreme i čim sam rekao hvala ne, preko mog imena je bila putača svuda. Ko god je pomenuo Radoša, postojala je direktiva da taj čovek više ne postoji. Od 1996. do 2006. ja nisam snimio nijedan kadar. Ono što narod prihvati, ono iza čega stane narod, to je najveća garancija da to vredi, između ostalog to i traje…“
Početak karijere
Odluku da se posveti filmu i televiziji doneo je mlad. „Da li ću da krenem u teatar i kad dođe kraj meseca da dobijem nešto od čega ne mogu ni da platim kiriju, ili ću da opljunem dlanove i kao pravi Srbin i srpski seljak… ja sam se opredelio za ovo drugo“, kaže povodom pedeset godina rada.
Nikada, priznaje, nije žalio za prošlim vremenima: „Nikada nisam imao osećanje žaljenja – eh, kad bih se vratio 20-30 godina unazad. Uvek sam bio usmeren na sadašnjost i prema budućnosti, takav mi je karakter.“
Sećanja na detinjstvo
„Ja sam seljačko dete, mi nismo imali igračke, nisam imao čime da se igram pa smo morali da izmišljamo… Zahvalan sam Bogu što me sačuvao, zahvalan sam svojoj porodici, mojim roditeljima… Kao seljačko dete iz veoma siromašne porodice, ja sam sanjao da mi otac kupi harmoniku. I ja sam tako umesto harmonike, stavio šerpu na grudi i tako svirao.“
Put ga je iz rodne Medveđe odveo u Niš, u Srednju muzičku školu, a zatim i na Muzičku akademiju. „Nisam imao ambiciju da budem filmski glumac, sanjao sam da budem dirigent. Bio sam fasciniran time, ali evo – nije mi se ostvarila želja ni da igram dirigenta, glumio sam partizane, romantične heroje…“
Prvi susret s glumom opisuje gotovo sudbinski: „Jednog dana, kada sam iz svog podstanarskog stana u Nišu išao u muzičku školu, uvek sam prolazio pored Narodnog pozorišta. U jednom trenutku nešto me privuklo i vidim piše – audicija, traže se mladi glumci… Nisam otišao, ali sam prvi put osetio uzbuđenje koje je opredelilo moj život.“
Pogledajte u galeriji i fotografije iz detinjstva Radoša Bajića koje je ekskluzivno podelio sa ekipom Kurira:
Dolazak u Beograd bio je, kako kaže, „s neba pa u rebra“. „Došao sam Balkanskom i pitao gde je ta akademija za glumce. Predao sam dokumenta i na Muzičku akademiju i na FDU. Bio sam u grupi 13 primljenih, a da me tada nisu primili, nikada se ne bih vratio – upisao bih muziku i danas bih bio dirigent.“
Porodica i Kontrast studios
O poslu i porodici govori otvoreno: „Kontrast studios nije moja kompanija. Osnovali su ga Jelena Bajić, moja ćerka, Nedeljko Bajić, moj sin, i Peđa Jočić, danas moj zet. Ja sam u Kontrast uneo svoj kreativni deo…“
Ponosan je što su se njegova deca, nakon studija u Engleskoj, vratila u Srbiju: „Retki su Srpčići koji su se posle toga vratili sa ozbiljnim školama i znanjem. U Engleskoj su proveli po pet godina u jednoj anglosaksonskoj sterilnoj atmosferi, a onda se desio planetarni uspeh sa Selo gori…“
Pogledajte u galeriji i fotografije Radoša Bajića sa unucima i porodicom:
Dodaje i da je bio među prvima koji su umetnost posmatrali kao samostalan biznis: „Jedan sam od prvih umetnika u Srbiji koji je krenuo da se samostalno bavi svojom profesijom. Ja sam već par godina u penziji, a dana staža nemam ubeleženo da sam bio u nekoj instituciji, kao što nemam ni dana bolovanja! Ja sam svoj radni vek proveo u statusu slobodnog umetnika, znači ako si uradio, imaćeš šta da jedeš.“
Njegov najveći projekat ostaje kultna serija „Selo gori, a baba se češlja“. „Serija mi se u glavi kuvala niz godina pre nego što je snimanje počelo 2006. Pripreme su trajale 2-3 godine. Snimljena je 101 epizoda, s prekidima, tokom 10 godina. Reprizirana je više od deset puta, danas je cela dostupna i na Jutjubu, a klipovi i dalje osvajaju društvene mreže.“
Pogledajte u galeriji i kako selo Petlovac izgleda u realnom životu:
Bonus video: Radoš Bajić gostovanje na Kurir televiziji