Zbog ove pesme se svi ježe, a ono što se dešavalo pre nego što je postala svetski hit zaslužuje poseban film

Gotovo tri decenije nakon premijere filma "Titanik", dovoljno je čuti samo nekoliko prvih taktova pesme "My Heart Will Go On" da se mnogima pred očima pojave Džek i Rouz na pramcu legendarnog broda. Balada koju izvodi Selin Dion postala je jedna od najprepoznatljivijih filmskih pesama svih vremena, osvojila najprestižnije muzičke nagrade i obeležila karijeru kanadske dive.

Sve je počelo sredinom devedesetih, kada je reditelj Džejms Kameron pripremao svoj spektakl "Titanik", ljubavnu priču smeštenu u jednu od najvećih pomorskih tragedija u istoriji. Za muziku je angažovao kompozitora Džejmsa Hornera, koji je trebao da stvori emotivnu muzičku podlogu za film s Leonardom Dikaprijem i Kejt Vinslet u glavnim ulogama.

Kameron je imao jasnu zamisao o muzici. Želeo je orkestarsku filmsku partituru i nije bio oduševljen idejom da se na odjavnoj špici pojavi klasična pop-balada. Smatrao je da bi takva pesma mogla da naruši atmosferu filma.

U galeriji pogledajte kadrove iz filma "Titanik":

Horner je, međutim, verovao da priči treba pesma koja će emocije iz filma preneti i van bioskopskih dvorana. Melodiju je razvio iz muzičkih motiva koje je već komponovao za "Titanik", a zatim je angažovao tekstopisca Vila Dženingsa.

Dženings je napisao stihove o ljubavi koja ne nestaje ni nakon rastanka i smrti, čime je pesma savršeno odgovarala sudbini Džeka i Rouz. Inspiraciju je pronašao i u životnoj priči umetnice Beatris Vud, koja je bila jedna od inspiracija za lik starije Rouz.

Zanimljivo je da Kameron u početku nije ni znao da Horner priprema pesmu s vokalom. Kompozitor je odlučio da najpre snimi demo-verziju, a tek potom da je predstavi reditelju.

Međutim, pre nego što je pesma postala neraskidivo povezana sa Selin Dion, u priči se pojavila još jedna pevačica.

Reč je o norveškoj pevačici Sisel Širhebe, čiji se prepoznatljivi glas može čuti u muzici filma "Titanik". Horner je s njom sarađivao na filmskoj muzici, a razmatrao ju je i kao mogućeg izvođača glavne pesme. Iako se njeno ime spominjalo u tom kontekstu, nije bila zvanično odabrana za izvedbu hita.

Sisel je svojim eteričnim vokalom već dala poseban pečat filmskoj muzici, ali Horner je na kraju odlučio da pesmu ponudi Selin Dion.

Ipak, ni ona u početku nije bila zainteresovana.

Selin je već imala iskustva s filmskim pesmama, među kojima su bile "Beauty and the Beast" i "Because You Loved Me", pa nije bila oduševljena idejom da snimi još jednu. Prema njenim kasnijim prisećanjima, pesma je pri prvom slušanju nije naročito privukla.

Presudnu ulogu odigrao je njen tadašnji suprug i menadžer Rene Anželil, koji ju je nagovorio da barem pokuša da snimi demo.

Dion je tako ušla u studio u Njujorku, gde ju je na klaviru pratio Džejms Horner. Ono što je usledilo postalo je jedan od najpoznatijih trenutaka u istoriji snimanja filmske muzike.

Pesmu je otpevala iz jednog pokušaja.

Nije bilo dugotrajnih ponavljanja ni desetine različitih verzija. Upravo je taj prvi snimak, na koji su naknadno dodati orkestarski delovi, postao temelj verzije korišćene u filmu.

Horner je zatim pesmu pustio Kameronu. Reditelj, koji je prethodno odbijao ideju pop-pesme, promenio je mišljenje nakon što je čuo kako se uklapa u završetak njegove priče.

Tako je "My Heart Will Go On" postala završna muzička tačka "Titanika", filma koji je u bioskope stigao krajem 1997. godine i ubrzo prerastao u svetski fenomen.

Za komercijalno izdanje pesma je dobila i novu, raskošniju produkciju, za koju je bio zaslužan Valter Afanasif. Objavljena je i na naslovnoj pesmi filma i na albumu Selin Dion "Let's Talk About Love".

Uspeh koji je usledio nadmašio je sva očekivanja.

"My Heart Will Go On" osvojila je prvo mesto muzičkih lestvica u više od 25 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, te postala najprodavaniji singl na svetu 1998. godine. Procenjuje se da je prodata u više od 18 miliona primeraka.

Pesma je osvojila Oskara za najbolju originalnu pesmu 1998. godine, a godinu kasnije slavila je i na dodeli Gremija. Osvojila je ukupno četiri Gremija, uključujući nagrade za snimak godine, pesmu godine, najbolju žensku pop-vokalnu izvedbu i najbolju pesmu napisanu za film ili televiziju. Pritom su pojedina priznanja pripala autorima i drugim saradnicima na pesmi, a ne isključivo Selin Dion.

Postala je i jedna od najvažnijih pesama u karijeri Selin Dion, iako je pevačica pre nje već bila međunarodna zvezda.

Posebno je zanimljivo da nisu svi verovali u njen uspeh. Poznati muzički producent Dejvid Foster, koji je godinama sarađivao s Dion, kasnije je priznao da mu se pesma nije sviđala, te da ju je čak savetovao da je ne snimi. Smatrao je da bi mogla da našteti njenoj karijeri, a odbio je i da učestvuje u produkciji.

Pokazalo se da je upravo pesma u koju pojedini muzički profesionalci nisu verovali postala jedan od najvećih hitova decenije.

S vremenom je "My Heart Will Go On" prerasla i sam film. Izvodila se na koncertima, televizijskim emisijama i velikim svečanostima, a njena melodija postala je simbol večne ljubavi, rastanka i sećanja.

Pesma je dobila i novo značenje u privatnom životu Selin Dion. Nakon smrti supruga Renea Anželila 2016. godine, njeni nastupi s tom baladom za mnoge su postali još emotivniji. Čovek koji ju je nekad nagovorio da je snimi više nije bio uz nju, ali je pesma nastavila da živi.

Njena popularnost nije nestala ni gotovo tri decenije nakon objave. Štaviše, 2025. godine "My Heart Will Go On" uvrštena je u američki Nacionalni registar zvučnih zapisa, koji vodi Kongresna biblioteka. Reč je o prestižnom priznanju koje se dodeljuje snimcima od posebne kulturne, istorijske ili estetske važnosti.

Time je još jednom potvrđeno da pesma nije samo veliki hit iz devedesetih, nego i muzički klasik koji je obeležio generacije. I danas se sluša, izvodi i obrađuje, a njeni prvi tonovi gotovo automatski bude sećanje na jednu od najpoznatijih filmskih ljubavnih priča.

Priča o njenom nastanku možda najbolje pokazuje koliko su najveći uspesi ponekad nepredvidivi. Reditelj nije želeo pop-pesmu, pevačica nije htela da je snimit a jedan od najpoznatijih producenata smatrao je da bi mogla da našteti njenoj karijeri.

Na kraju je upravo ta pesma postala muzički simbol jedne od najvećih filmskih ljubavnih priča svih vremena, a njena poruka o ljubavi koja traje i nakon rastanka pokazala se bezvremenskom.

(Kurir.rs/ Dnevnik.hr)

Video: Selin Dion o svojoj bolesti