Televizijska serija „Švindleri“, koja se svakog vikenda emituje na RTS, okupila je iskusnu ekipu glumaca, a glavne uloge i teret priče uspešno nose još uvek studenti Fakulteta dramskih umetnosti Filip Hajduković i Pavle Mensur.
Pavle, sin glumačkog para Srne Lango i Irfana Mensura, za Kurir otkriva kakve sličnosti ima sa svojim junakom Ivanom Razumovićem i kako je prošlo njegovo vatreno krštenje u pozorištu pre vanrednog stanja.
Serija „Švindleri“ prvi put se prikazivala krajem prošle godine na Superstar TV, a trenutno na RTS svaku epizodu prati više od dva miliona ljudi. Da li ste iznenađeni reakcijom publike?
- Gledanost je bitna stvar za televiziju, ali u današnje vreme nije merilo kvaliteta. Serija jeste izazvala mnogo reakcija, neke sam očekivao, a neke ne. Kad podvučem crtu, zadovoljan sam.
Kakve utiske nosite sa snimanja i imate li neku anegdotu sa seta?
- Divne. Posebno snimanje za mene zbog ekipe i neke energije koju u prošlim projektima nisam osećao. Svaki dan snimanja s Filipom je anegdota za sebe...
Ivan Razumović je, kažete, jedan naizgled samouveren momak, koji je poprilično tvrdoglav, brzoplet, i to ga je u nekoliko navrata u seriji dovelo u vrlo lošu poziciju. Reditelj i ove serije Nemanja Ćeranić u „Grupi“ vas je već ubio. Hoće li Ivan uspeti da preživi?
- Mislim da bi ubili Pavla kad bi odgovorio na ovo pitanje. Hoće. Neće. Ne znam. Možda.
Koje osobine imate privatno kao i vaš junak?
- Ne znam kako bih to najtačnije nazvao, ali ta potreba da se plan u glavi sprovede tačno onako kako je zamišljen, brzo i efikasno. Pored toga, mislim da sam nekad impulsivniji čak i od Ivana Razumovića.
Radnja serije dešava se tridesetih godina prošlog veka i fokusirana je na palanačke prevarante. Koliko danas ima „švindleraja“?
- Ima ga. Svakodnevno, svuda. Manjeg i većeg. Živimo u zemlji švindlera.
Šta biste uradili da imate loz od milion dinara i kako biste potrošili novac?
- Ne mogu ni da zamislim. Nisam ja te sreće. Napravio bih od toga drugi milion, pa bih tek onda pravio planove.
Snimali ste i s Darkom Bajićem film „Očevi slobode“. Kako je igrati novinara i da li lik koji tumačite ima neke sličnosti sa Ivanom Razumovićem?
- Darko je sjajan čovek i reditelj koji se istinski posveti glumcima i svim njihovim pitanjima. Šandor mi je bio jako izazovan za igru. Svi ljudi u biti imaju sličnosti, bez obzira na to koliko se razlikovali. To važi i za likove sa ekrana.
Imali ste u martu i nesvakidašnje vatreno krštenje u pozorištu, u komadu „Kretanje“. U kakvoj uspomeni će vam ostati ovaj proces?
- Prva predstava. Sigurno je, između ostalog, baš zbog toga neću nikad zaboraviti. Sjajni ljudi i sjajan autentičan poduhvat. (Predstava se igra za (po) sedam gledalaca iste večeri, pet puta zaredom. Glumci bukvalno dele s njima istu postelju, prim. aut.)
Predstava je izabrana i u selekciju Sterijinog pozorja. Šta vam to znači kao glumcu?
- Još jedno novo iskustvo i razlog da ponovo odem u Novi Sad. Pozvao bih publiku da dođe da pogleda predstavu.
Kakvi su vam poslovni planovi do kraja godine?
- Ne znam. Svako jutro mi se život menja na neki način. Postoje projekti koji tek treba da se snimaju, igraju predstave... Polako, sve ide svojim tokom.
OVO NISTE ZNALI O MENSURU IME DOBIO PO OČEVOJ ULOZI KNEZA PAVLA
Stopama svojih roditelja Srne i Irfana jedino je krenuo Pavle, a njegova starija braća Aleksa i Filip ne bave se glumom.
Vest o njegovom rođenju objavljena je pre 20 godina u Novostima pod naslovom „Pavle kao knez“, što nije bilo slučajno. Irfan Mensur je godinama igrao u komadu „Knez Pavle“ (po tekstu Slobodana Selenića) na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov/ Foto: Damir Dervišagić
NE PROPUSTITE
