Najnovije vesti

KALINA KOVAČEVIĆ ZA TV EKRAN: Zrele godine donose uloge kojima se radujem!
Foto: ATA Images

U fokusu

KALINA KOVAČEVIĆ ZA TV EKRAN: Zrele godine donose uloge kojima se radujem!

Pop kultura

Kada joj je Ljubiša Samardžić 2004. godine ukazao poverenje i birao je za glavnu ulogu u svom filmu "Jesen stiže, dunjo moja", Kalina Kovačević je svoju prvu popularnost iskoristila kao ulaznicu u veliki glumački svet. Koračajući dalje, pažljivo je birala uloge, što ju je danas dovelo do statusa glumice koja zna šta hoće i za koju drugi znaju koliko može.

Dok uveliko proba dve nove role za serije koje tek treba da se snimaju, Kalina se seća i svojih početaka, kada je nakon probijanja leda u studentskom filmu "Beži, zeko, beži", nagrađenom na Kanskom festivalu, zaigrala lik Anice Grandfild.

Šta vam je više prijalo, to što je publika počela da vas prepoznaje ili što ste za ulogu u filmu "Jesen stiže, dunjo moja" dobili nagradu Carica Teodora?

- Da budem iskrena, i jedno i drugo. Mada su nagrade Carica Teodora za najbolju žensku ulogu u Nišu, Zlatna mimoza za najbolju žensku ulogu u Herceg Novom, kao i nagrada Grada Beograda donele i neku vrstu obaveze i dodatne odgovornosti. Ali ipak, bez publike naša profesija ne postoji. U opisu glumačkog posla je da te gledaoci prepoznaju. Taj film i ulogu Anice Grandfild smatram svojom prvom profesionalnom rolom i ona mi je otvorila vrata u srpskoj kinematografiji i televiziji.

foto: Printsreen Youtube

Kakvo je mesto televizija zauzimala pre toga, u vašem detinjstvu?

- I dan-danas se sećam emisije "Opstanak", kao i crtanog filma pred Dnevnik, eto i dokaza da je televizija ostavila traga u mom detinjstvu.

S obzirom na to da ste roditelje i njihove kolege često viđali na ekranu, kako ste doživljavali poznate ličnosti?

- Isključivo kao kućne prijatelje.

Imali TV i danas ima moć kakvu je imao s kraja 20. veka?

- Mislim da ima veću. Život je prividno bogat, a u stvari ga često živimo virtuelno, sedeći ispred ekrana. Treba biti mudar i na pravi način napraviti selekciju onoga što se gleda, zato je daljinski upravljač najdemokratskije sredstvo.

foto: Printsreen Youtube

Da se vratimo na filmove, kakva sećanja vas vezuju za "Sinovce" i "Optimiste"?

- Najlepša moguća! Divne kolege, sjajne ekipe, dobro raspoloženje iako su objekti na kojima smo radili bili veoma teški. Film "Optimisti" snimali smo na kopovima Kolubare, dok smo "Sinovce" snimali na poljani pored reke na veoma niskim temperaturama.

Na koji način birate uloge u serijama i po čemu su vas privukle uloge u "Gorkim plodovima" i "Mirisu kiše na Balkanu"?

- Prvenstveno ih biram po autorskom timu. Nekad je i manja uloga u dobrom autorskom timu dragocenija od velike u seriji ili filmu niske umetničke vrednosti. U odabiru ponuđenih uloga vodim računa da igram što različitije glumačke zadatke. Što se tiče serija koje ste naveli, privukao me je u oba slučaja sjajan scenario i zahtevne uloge Maše i Nine Salomon.

U poslednje vreme snima se više nego ikada. Da li vas to raduje ili će se možda u moru serija u nekom trenutku izgubiti kvalitet?

- Snima se dosta, što je dobro jer ljudi imaju posla. Ne mora kvantitet da znači manjak kvaliteta. Naprotiv. Uostalom, kad odgledamo, imaćemo pravi odgovor. Sad treba pozdraviti mogućnost da se radi.

Ovog leta vas čeka izazov sa dve potpuno različite uloge. Doživljavate li ih kao protivtežu jedna drugoj i na koji način se pripremate za njih?

- Posle pauze od dve godine zbog prinove u porodici, vraćam se svom matičnom poslu i na dva različita glumačka zadatka. Jedna serija je epoha, dok druga odslikava savremen život. Trenutno sam u probama kostima i frizura za vizuelni izgled lika.

Da li vas više raduju role iz neke epohe koje podrazumevaju veću transformaciju?

- U Narodnom pozorištu, čiji sam član, uglavnom igram klasiku, koju volim, ali me veoma raduje da igram savremene likove iz vremena u kom živimo. Što se tiče transformacije u našem poslu, ona se podrazumeva.

Može li glumica da bude jednostavna osoba?

- Posao glumca je vrlo složen, bavite se nečijom dušom, nečijim karakterom, mentalnim sklopom, ali lik ima i svoj izgled i neophodno je razmišljati o vizuelnoj transformaciji jer mi smo malo tržište i moramo voditi računa da ne budemo uvek isti, a samim tim dosadni i nezanimljivi. Jedno je šta smo mi privatno, a drugo je šta smo na sceni i ispred kamere.

Za glumice važi nepisano pravilo da im pisci posvećuju malo dobrih uloga. Smatrate li da će vam tek četrdesete doneti prave role?

- Ima jos vremena do četredesete (smeh). Jeste, svetska literatura je tri prema jedan u korist kolega. Ali u pravu ste, zrelije godine donose kompleksnije uloge, tako da im se radujem!

foto: Marina Lopičić

Kurir,  Jasmina Antonijević Milošević/Foto: ATA Images

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...