Poštovaoci rada Milene Marković svakako će uživati i u njenoj seriji "Močvara". Profesorka na FDU napisala je scenario za ovo krimi-ostvarenje, a uoči TV premijere na Superstar TV i RTS za Kurir govori šta joj je bila ideja da napiše priču o inspektoru Nikoli, koji mora da reši zastrašujuća ritualna ubistva na Novom Beogradu.
- Na scenariju sam radila dugo, htela sam da sve bude savršeno, a opet, da bude izvodljivo i potpuno autentično, nešto što pripada nama, što nije imitacija. Moj omiljeni žanr u literaturi i filmu bio je oduvek film noar ili detektivski triler, pa sam sama odlučila da kreiram priču po tom ključu kada me je Oleg Novković obavestio da će raditi seriju.
Zašto se serija otvara pričom iz prošlosti? - Ne mogu da vam otkrijem što baš ovako počinje serija. Svako ko bude gledao seriju shvatiće da je to deo jedne velike slagalice.
Šta vam je bila inspiracija?
- Inspiracija su mi bili pisci koji ispituju zločin još od Trumana Kapotija, Normana Majlera, Džejmsa Elroja, Majkla Konelija, Edgara Alana Poa. Znači, to su ljudske strasti, mržnje i strašne patologije u detinjstvu koje mogu dovesti do tragičnih posledica.
Da li vam je neki konkretan zločin poslužio kao uzor?
- Ne. Nikad se ne služim konkretnim zločinima, jer to smatram jeftinim, a to je i velika uvreda za ljude koji su preživeli bolne stvari. Nije mi to bilo potrebno, imam svoju maštu.
Na prvu nas je sve kupila pesma "Kiša pada, trava raste". Ko je birao muziku za seriju?
- Izbor pesama je bio na reditelju. Muziku za seriju potpisuje Vojislav Aralica, a stvar koja se nalazi na odjavnoj špici sam ja napisala.
Moj lični utisak nakon pogledane prve epizode je Vuk Kostić. On kao da je drugi glumac kad radi s vama i Olegom...
- Vuk Kostić je izuzetan glumac i on samo treba da dobije priliku da to pokaže. To se desilo u "Močvari". On je imao i ranije sjajnih uloga, a kod nas je imao šta da odigra. Uspeo je da pokaže i nešto što još nismo videli od njega. Duboko je uronio u lik kriminalca i nije ga interpretirao na način koji publika od njega možda očekuje. Za glumca je veoma važan rad s rediteljem. Kad mu se kaže kakva je biografija i biologija tog lika, koji su motivi i ciljevi, pravi glumac daje sve što ima i još ume i da iznenadi.
Kako gledate na svoje odrastanje i generacije danas?
- Svako ima svoju mladost koja jedina i neponovljiva. Svaka generacija priča za sebe da je posebna. Vodila sam računa otkad sam postala sredovečna žena da ne uđem u klopku i ne govorim svojim studentima i mladima da je to moje bilo nešto posebno. Svaki život je poseban, a i svaka mladost.
Da li ste neke uloge pisali za određene glumce?
- Volim da maštam i da za nekog pišem ulogu. Međutim, podela je bila izbor reditelja Olega Novkovića. Volim da znam ko će igrati koju ulogu, obožavam glumce, ali mi to nije presudno. U "Močvari" nisam pisala uloge za određene glumce kao na nekim drugim projektima.
Šta kažete svojim studentima kao profesor da li treba sve što rade i da potpišu, a i iza čega jednog dana neće smeti da stanu?
- Govorim im da, dok se probijaju, treba da rade sve što im se nudi, jer može da se desi da ne počnu da rade uopšte. Vremenom će napraviti svoje ime, pa mogu da biraju šta žele da rade. Svako ima svoju granicu. Ne mislim da silno pisanje može da pokvari pisca. I veliki pisci su se izdržavali radeći za porno-časopise kao Bukovski ili su bili novinari kao Kapoti. Morate od nečega da živite.
O nastavku "Žikine dinastije"
Ne tražimo zamenu za Gidru
Naredne godine snimaće se i film "Luda godina" po vašem scenariju, koji je nastavak čuvene "Žikine dinastije". Za mnoge je iznenađenje da radite komediju... Ima li "Žikine dinastije" bez Dragomira Gidre Bojanića i Milana Todorovića?
- Gidra Bojanić je bio veliki glumac i izuzetan čovek. Ostavio je veliki trag u životu moga oca Jovana Markovića, bili su drugari, a i ja sam ga volela, tako da ne treba tražiti zamenu. Ovo je nova priča, dobra priča, o Žikinim potomcima.
Kurir, Ljubomir Radanov, foto: Ana Paunković
