U susret godišnjici emitovanja serije "Tate", jedan od glavnih likova, inspektor Zdravko Radić, za kratko vreme se od negativca transformisao u omiljenog lika publike ove komedije. Za to pre svega treba zahvaliti Miloradu Mikiju Damjanoviću, glumcu koji ga je oživeo pred kamerom. Ovaj prvak drame Beogradskog dramskog pozorišta iza sebe ima nešto više od dve decenije dugu karijeru, koja se zasniva na preko 60 rola u teatru i samo jednom na filmu. Njegov Maler u ostvarenju Zdravka Šotre "Lajanje na zvezde" nezaboravan je jer se ovaj film često reprizira, a serija "Tate" dala mu je priliku da se ponovo zbliži s televizijskom kamerom.
Možete li da otkrijete za koju ste prvobitno ulogu bili pozvani na kasting?
- Tačno je da sam bio pozvan za ulogu Tome Dugošije, koga sada igra Miljan Prljeta. Iz ove perspektive, mogu samo da se zahvalim producentima koji su me više videli u ulozi inspektora Radića. To je lik sa ogromnom transformacijom iz negativnog u pozitivno i zaista je izazov za glumca da igra takvu ulogu. Serija "Tate" je jedan od najlepših projekata u mojoj karijeri. Redovno je gledam, ponekad čak i reprize. Ne samo da bih video kako sam odigrao neku scenu već i zbog mojih kolega, koji su zaista divni. Čini mi se da je u njoj svaki glumac našao svoje parče sreće.
I publika je u njoj našla zabavu. Čemu pripisujete njen uspeh: glumcima, scenariju ili nečem trećem?
- Izdvojila se pre svega zbog jedne tople porodične tematike, prožete dozom drame i urnebesne komedije. Rekao bih da ona zapravo odslikava život koji se dešava svakom od nas. Upravo zbog toga, ona je rado gledana među svim generacijama. Uspeh u pravljenju jedne serije je kolektivni čin. Sve mora da funkcioniše, kako umetnički, tako i organizaciono, što ovde jeste bio slučaj. "Tate" su sinergija posvećenog rada i talenta svih koji su na ovoj seriji radili.
Jeste li navijali da vaš inspektor Radić od negativca postane jedan od omiljenih likova?
- U velikim serijama glumac nema mnogo prostora da utiče na to kako će se njegov lik razvijati, ali svojim radom u saglasju sa rediteljem i ostalim kolegama može da doprinese što boljoj realizaciji. Svojski smo se trudili da to tako i bude. Reditelj je taj koji diriguje, prihvata dobre improvizacije, glumačka rešenja i postupke... S druge strane, zaobilazi ona rešenja koja se nama učine dobrim, a možda, na kraju, ipak, ne bi bila. Pozorište daje veću slobodu improvizacije, ali televizija pruža magiju za sve. Obe umetnosti su kompleksne i svaka na svoj način očarava.
Smete li makar malo da otkrijete hoće li Radić ostati s Mionom zauvek?
- Mogu samo da kažem da gledaoce serije "Tate" očekuje mnogo uzbudljivih događaja i preokreta u vezi s odnosom Mione i inspektora Radića.
On je dobio ono što je godinama čekao. Verujete li u to da se upornost isplati, inače u životu, a posebno u poslu?
- Apsolutno verujem. Upornost je znak istrajnosti u odnosu na ciljeve koje ste sebi postavili. Potrebna je uvek, kako u poslu, tako i u svakom odnosu. Ja sam, na primer, odlučio da se bavim glumom još kao dete i u tome mi je mnogo pomoglo amatersko pozorište u mom rodnom gradu Priboju. Svet umetnosti uvek je neizvestan i po pitanju egzistencije i po pitanju uspeha. Ali ja nisam odustao. Došao sam u Beograd, koji je za mene tada bio ogroman kao Njujork i borio se. Ne kažem da je bilo lako, ali mislim da sam uspeo, bar u onim najvažnijim stvarima. Zato se nadam da ljudi i dalje veruju u svoje snove i da su odlučni da ih upornošću i velikim radom ostvare. Nikada ne verujte kada vam neko kaže da nešto ne možete!
Jednom ste izjavili da vas svesno nije bilo na televiziji. Znači li to da ste čekali pravu ulogu?
- Nisam poznat kao taktičan čovek. Možda bi za mene bilo bolje da jesam, ali ja prosto ne umem. Moja televizijska karijera je šarenolika. U jednom periodu sam dosta radio, pa sam imao veliku pauzu i sada sam opet tu zahvaljujući seriji "Tate". Kada me nije bilo na televiziji, radio sam dosta u pozorištu i srećan sam zbog toga. Odigrao sam dosta uloga u svojoj matičnoj kući - Beogradskom dramskom pozorištu, gde i danas igram na mestu prvaka drame. Serija "Tate" bila je odlična prilika da se vratim televiziji.
Širu popularnost na samom početku doneo vam je Maler, kog ste odigrali pre 22 godine u filmu "Lajanje na zvezde"?
- Uloga Malera je jedno od mojih prvih glumačkih iskustava pred kamerama. Tada sam bio preplašeni student glume, ali zahvaljujući mom divnom profesoru Predragu Ejdusu, koji me je naučio šta zaista znači biti glumac, antologijskom tekstu Milovana Vitezovića i starijim kolegama sa kojima smo snimali, Maler je ostao zapamćen. Zbog toga sam i danas srećan i ponosan. Mnogo sam puta rekao da sam snimio samo jedan film, ali da ga je cela nacija gledala.
Po čemu pamtite to snimanje?
- Imam brojne uspomene, ali uvek ističem jedan poseban momenat, u kome mi je pomogao slavni Bata Živojinović. Snimali smo scenu u kojoj mi "đaci iz provincije" treba da uđemo u bioskop. Neposredno pre toga prišao sam Bati i zamolio ga da dopuni svoju repliku mojim imenom. On se nasmejao i samo prokomentarisao kako se mladi glumac bori da se njegov lik zapamti. Pored toga što mi je u tom trenutku bilo neprijatno i pitao sam se da li sam uradio pravu stvar i da li sam smeo da tražim tako nešto. Bata je u kadru izgovorio: "Maleru, ti da kupiš karte za sve!" Na tome sam mu večno zahvalan.
Možete li za sebe da kažete da ste pasionirani gledalac televizije?
- Apsolutno. Veliki deo dana provodim u gledanju televizije. Gledam sve. Od kolažnih programa, preko informativnih emisija, do svih domaćih serija. Podvlačim, svih. Drago mi je što se u našoj zemlji snima toliko serija i mislim da je konkurencija dobra stvar i da sve nas u ovom poslu tera da radimo bolje i bolje... Za mene televizija i dalje ima primat u odnosu na internet i mislim da će uvek ostati među najdominantnijim medijima i kod nas i u svetu.
Kurir/ Jasmina Antonijević Milošević, foto: Sonja Spasić
NE PROPUSTITE
