Glumac Marko Živić preminuo je u 49. godini od posledica korona virusa. Poslednje tri nedelje proveo na bolničkom lečenju. Ostaće upamćen po bogatoj pozorišnoj i televizijskoj karijeri.
Glumac je govorio da je Beograd njegov dom, a da je njegova kuća - Kruševac.
Za rodni grad, posebno je bio vezan zbog Lazarice u koju je, kako je pričao, uvek dolazio, kad god je u Kruševcu. Kako je za Kruševac govorio da mu je kuća - na Lazaricu je gledao kao na stub te kuće.
- Bog je u svima nama, i vera je u svima nama, kao i želja da se pomogne. Moja porodica i ja smo se godinama trudili da pomognemo tamo gde možemo. Mislim da je to naš zadatak... Sutra se završava život, a šta si uradio ako nisi nekome pomogao? - govorio je Marko.
Voleo je da provodi dane detinjstva u vikendici na Jastrepcu, gde se divio čuvenom Slavujevom brdu, miru, tišini, prirodi.
Glumac je umeo da naglasi da je ponekad posebno voleo da vreme provodi sam-
- Mislim da samoća čoveku donosi suštinu. Mislim da, kad sklopiš svoje misli, i tuđe misli će ti biti jasnije.
O drugarstvu je govorio, između ostalog i sećajući se prijatelja svog oca čije je stavove po tom pitanju i on prihvatio. Među njima je i poruka da "prijatelji opstaju samo kada jedan zna kada treba da ućuti".
NE PROPUSTITE
Sebe je smatrao emotivnim čovekom, i isticao je da upravo glumac treba da pruži emotivnost publici koja može i treba da je prepozna. Držao se ideje da javne ličnosti imaju obavezu preuzimanja edukativne uloge.
- Dokle god ja budem mogao da, svojim delanjem, postupcima i svojim ulogama, prijateljstvima, svojim humanitarnim radom - pomognem, ja ću tu biti. Onog trenutka kad ne budem mogao, ja ću se povući - rekao je jednom za "RTS".
kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
