Vest o smrti modnog fotografa Marka Zarubice juče je, 12. januara, mnoge ostavila u šoku. On je preminuo u 36. godini posle duže borbe s opakom bolešću. Oni koji su ga poznavali pamtiće ga kao nasmejanog mladića, koji je voleo život i bio jedan od omiljenijih u društvu.
Zarubica je, kako je i sam isticao u svojim snimcima, bio strukovni inženjer proizvodnog menadžmenta. Instagram je koristio kao prezentaciju života koji živi, pa i ne čudi što je, pošto je odlučio da o svojoj borbi progovori javno, izabrao baš ovu platformu za to.
U međuvremenu je počeo da piše knjigu „Između ljubavi i kancera", a sve ono o čemu je pisao i što mu se dešavalo prethodnih godina, Marko je samo tri meseca pred smrt ispričao i u jednom od svojih snimaka.
- U momentu kada sam se suočio sa ozbiljnom i teškom bolešću odlučio sam da o tome govorim javno, na svom Instagramu. U međuvremenu počeo sam da pišem „Između ljubavi i kancera"... Plan je bio da se ozbiljno bavim modnom i pejzažnom fotografijom. Uvek sam voleo da slikam žensko i muško telo i mislim da sam umeo to da uradim na secifičan i poseban način i izraz. Uvek me privlačila ta „hot" fotografija koja je na granici erotike i umetnosti.
Danas dan volim to da fotkam i da se tako fotkam. To je krenulo, pa stalo, u nekom momentu sam se bavio tim ozbiljnije, pa sam nekad i zapostavljao fotografiju. Instagram profil mi je kasnije, kada sam se suočio sa teškom bolešću, pomogao u nekim momentima usamljenosti da je prevaziđem i da se ne osećam samim - govorio je on, pa dodao:
- Samim tim što sam objavljivao neke stvari, privlačio sam pažnju ljudi i u nekim momentima samoće. Instagram mi je dosta pomogao. Tu aplikaciju koristim na specifičan način, da pomognem sebi u svemu ovome što mi se dešava. Od ozbiljnog fotografskog Instagram profila, moj nalog dobija totalno drugu konotaciju i ljudi u principu reaguju na moje priče neverovatno pozitivno, tako da sam odlučio da o tome govorim još više. Tu pronalazim razonodu i kreativnost.
- Želeo sam da se bavim glumom i arhitekturom, a spotano je došla i fotografija. Sećam se da kada smo bili mali, brat i ja smo se igrali sa tatinim starim fotoaparatom. Smatram da su te tri stvari nekako i povezane... Gluma i fotografija, svakako. Fotografija i arhitektura, naravno. Pošto nisam bio dovoljno dobar đak da postanem arhitekta... Za glumu, ne znam koliko imam talenta... Možda da, možda ne, tako da je fotografija došla spontano - objašnjava je on.
U kriznim situacijama, fotografija mu je bila i potpuni beg od stvarnosti, a sa svakim novim setom, činilo mu se kao da sebi produžava život i u tome je uživao.
- Fotografija mi je pomogla da prevaziđem neke teške momente i skrenem misli sa ozbiljnih stvari. Pomišljao sam da neću moći dalje i da mi se bliži teška životna situacija sa bolešću s kojom se suočavam. Tada napravim set nekih novih fotografija i sebi produžim život - kazao je jednom prilikom on.
Nakon prve operacije, Marko se oporavljao, vratio se životu i prijateljima, našao novu ljubav i sve se činilo kao da je borba sa kancerom iza njega.
- U momentu kada sam prevazišao prvu fazu i situaciju sa kancerom. Imao sam prvu operaciju, pa se oporavio psihički i fizički, počeo da se družim sa prijateljima, ušao sam u jednu prelepu vezu, počeo da radim... Došao sam na ideju da podelim svoje iskustvo sa stvarima i dijagnozama koje su mi se dogodile, prosto da bih dao podršku ljudima koji se suočavaju sa tim. U tom trenutku mi nije padalo na pamet da će mi se bolest vratiti...
- Do tada nikada nisam javno govorio o tome, malo ljudi je znalo da sam ozbiljno bolestan. U konsultaciji sa prijateljima, voljenom osobom i porodicom sam dobio pozitivne reakcije da o tome treba da govorim - pričao je.
- O svemu tome sam pisao u knjizi i dosta je zanimljivo to kako ja ljubav doživljavam i na koji način je shvatam. Sve to možete pročitati kada budem završio pisanje - najavljivao je Marko, ali ga je smrt preduhitrila.
Kurir.rs/24sedam
NE PROPUSTITE
