Glumica Katarina Gojković je veoma srećna što je ove nedelje premijerno izvedena obnovljena predstava “Oliver Tvist“ reditelja Milana Karadžića u kojoj je kao i u prethodnoj verziji, igrala gospođu Korni, upravnicu sirotišta.
- Mislim da nam je sada više nego ikada potrebna ova predstava. Ovo je priča o pravima deteta, kao i brizi o deci. Mislim da kao i svako kapitalno delo Čarsa Dikensa i ovo je ostavilo velikog traga. Smatram da će deca uživati gledajući predstavu, a možda će se i neko dete posle predstave okuražiti da to delo i pročita. Ako i taj neki procenat dece nateramo da uzmu knjige u ruke, u vreme ove visoke tehnologije, napravili smo dobar posao – ističe Katarina Gojković.
Treću sezonu serije “Mama i tata se igraju rata“ Gordana Kičića, počinjete da snimate sredinom aprila. Da li ste dobili scenario?
- Jesam ali ne smem ništa da otkrivam. Beskrajno se kolege i ja radujemo nastavku ove serije. Već sada se redovno čujem sa ekipom i dogovaramo se o svemu. Jako sam uzbuđena zbog treće sezone. Priča će biti još duhovitija, luđa i zanimljivija. Gospođa Radmila, koju igram, će imati interesantne momente. Priča ostaje u formi dramedije što kaže Kile i to je žanr koji se vrlo retko radi kod nas. Mislim da je to najveći uspeh naše serije, ne samo fantastična podela koju je napravio Kile nego i žanr koji je veoma zanimljiv. U ovoj priči će se svako od nas pronaći.
Deo ste u skoro svakoj podeli Kičićevih projekata. Znači li to da reditelj baš voli da sarađuje sa vama i u vas ima veliko poverenje?
- Počastvovana sam zbog toga. Mene glumački niko nije pročitao na način na koji me je pročitao moj kolega Gordan Kičić, i to na način da sam bila potpuno opuštena i da je tačno znao kako će da me, kao reditelj, isprovocirati da bi glumački dobio sve ono što mogu da mu u tom trenutku dam. On je jedan izuzetno talentovan reditelj. Kile je moj drug, prijatelj i saborac kome beskrajno verujem. Verovatno kada postoji ta ogromna vera i ljubav i kada neko tačno zna kako će iz tebe da izvuče neke stvari, onda valjda to i dobro izađe.
Pre četiri godine, u znak sećanje na vašeg oca Predraga Cuneta Gojkovića, objavljen je CD “Ko lepi san”. Na njemu su se našle njegove najpoznatije numere koje je pevao sa vama i vašom sestrom Natašom. Da li ste razmišljali da se održi neki koncert u znak sećanja na legendu naše muzike Cuneta?
- Ja i dalje verujem da vreme pokaže na kraju šta su prave vrednosti i mislim da ne treba insistirati na tim stvarima. Mi smo uradili CD, ne zbog toga što smo hteli da podsetimo publiku na našeg oca jer mislim da ta vrsta podsećanja zapravo uopšte nije potrebna, nego smo hteli njemu da ispunimo želju da postoji neki muzički zapis u kome će se čuti taj troglas. I to smo uradile sa puno ljubavi zahvaljujući Vladimiru Horovicu, koji je celu tu priču osmislio i sproveo u delo i divnom našem drugaru Aleksandru Dujinu, koji je sve to aranžirao. Meni ni jednog trenutka nije palo na pamet da mi pravimo koncert, jer mislim da u ovoj brzini u kojoj mi živimo čak i ako se zaboravljaju neke stvari, valjda postojimo mi, neki drugačiji, koji ne zaboravljaju. Iako smo i u manjini, meni nije žao zbog toga.
Razmišljate li o kompilaciji njegovih hitova?
-Sve što možete sada da nađete je na YouTube. Ono što mi je drago što će Jugoton raditi neka reizdanja tatinih pesama. Videćemo šta će biti sa tim. U svakom slučaju, on je ostavio veliki trag. Neka tako i ostane. Ne mora da bude ništa novo. Onaj ko bude znao ko je Predrag Cune Gojković, taj će znati. Njegove pesme su večite stvari. Možda sada nećete u Americi naći stvari Frenka Sinatre ali će svi znati ko je bio Frenk Sinatra. Ja se držim tok principa.
( Kurir.rs / Blic / T.B. )
NE PROPUSTITE
Bonus video:
