Bojana Stamenov sve nas je osvojila kada je 2015. predstavljala Srbiju na Evrosongu. Nakon pet godina ova sjajna pevačica neprekidno je prisutna na mnogim muzičkim dešavanjima, od klubova do festivala, od bluza do pop muzike. Radi na svom albumu i dobro naoružana zaštitnim sredstvima sprema se za jesen.
Kako ste se proveli u izolaciji? - Presedela sam je kod kuće. Bila sam baš u pravoj izolaciji, na selu, kad već imamo vikendicu kraj Aleksandrovca. Živim u kući sa baštom i verovatno bih poludela da sam ostala u gradu. Stalno sam se pitala kako ljudi u zgradama preživljavaju čitavu situaciju.
Bili ste sa ukućanima? - Odrasla sam u velikoj porodici, na Zvezdari. Tako živim i danas - dve kuće, dvorište, svako ima svoj depadans. Nas je u kući devetoro, ali to su tri zasebne porodice. Sestra, zet i sestrić su na spratu, baka je u prizemlju, tata i mama imaju svoj prostor i ja svoj. Tatina sestra, tetka i njena ćerka su u stanu do ulice, kako to zovemo. To je danas retko. Nekada su mi prijatelji govorili DA treba da se odselim, ali ja sam dupla Račica koja voli porodicu. Imamo zajedničke akcije, ali i mogućnost da se svako osami i radi šta mu je srcu drago.
Šta je vama pandemija pokvarila?
- Pre korone bilo je raznih planova - disko opera, rok opera, bluz okupljanja, ugovarali smo svirke, kulturna leta. Međutim, desilo nam se vanredno stanje. Dečje kulturno proleće je odloženo, a nema smisla da proleće pravimo u jesen. Sada se vraćamo u normalu. Ne gledam vesti, sve mi saopštava baka, koja to religiozno prati. Pošto se povećava procenat zaraženih, ona brine što toliko izlazim iz kuće, sastanči se, da vidimo hoće li od septembra biti nekog posla. Baka je zabrinuta, "a šta ako neko..." Sa sobom uvek nosim ranac u kome su rukavice, maske, alkohol, gelovi... Bake ko bake, uvek brinu.
KUVANJE ZA IZBEGAVANJE
Gledali smo vas kako kuvate u emisiji "Na večeri kod".
- Srećom smo desetak dana pre uvođenja vanrednog stanja završili taj divan projekat na RTS. Izbegavam kuvanje na TV jer ljudi generalno reaguju u smislu - em je buca, em kuva! Gostovala sam i kod Slobe u "Mister kičen" i pored pozitivnih reakcija bilo je i onih za koje ne znam iz kog kanala mržnje dolaze. Kad me vide ovako glomaznu kako još kuvam, takvi reaguju kao da se samoubijam! Ipak, Irina Kruška i Miki Perić su me nagovorili. Nisam se pokajala, pogotovo što je emisija humanitarnog karaktera, za domove za stare i nezbrinute ljude. Glavna nagrada, milion dinara, otišla je na kupovinu veš-mašina kako bi ljudi iz domova za nezbrinute imali gde da ostave odeću da im se opere.
Šta ste pravili?
- Ljuti čili sa seckanim mesom i kokos baklavu sa sladoledom od vanile i svežim malinama. To ih je najviše oduševilo. Meni je kuvanje umetnost. Uzak krug prijatelja zna da mnogo dobro kuvam jer volim da okupim ljude. Kad lepo pojedete i popijete, tu se i zapeva, pričaju se lepe priče, provedemo prijatne trenutke. Svašta znam da radim - da štrikam, heklam, pravim origami, sama kreiram unikatne poklone prijateljima. Što bi rekla jedna gospođa, jako sam "rukodatna".
NISMO TETKE
Ko vam šije tako egzotičnu i zanimljivu odeću, turbane?
- Odeća je moja ideja. Inspirisao me je Motaun i sedmdeste i osamdesete godine prošlog veka. Haljine šiju i mama i baka. Sve žene u mojoj kući znaju da barataju mašinama za šivenje. Kreativni smo, retko šta je kupljeno a da bar nešto na tome nije promenjeno. Kada sam izašla na scenu, izmišljala sam krive Drine i tako je došlo do mog stajlinga. Punđu nosim zbog vrućine po klubovima, kao i turban. Oduševljavaju me žene Afrike i taj njihov ukras za glavu.
Kako mi debeljuce da nađemo dobru odeću?
- Nikada nisam ušla u one butike za punije dame i trudnice, kako ih već zovu. To je za tetke, strine... Evo, i ja sam tetka, ali se tako ne oblačim. Ničeg tu nema iole kreativnijeg od klišea, daj neku tuniku, nešto jednobojno, što manje linija... Glupost. Boje su fora. Mi krijemo višak, mršave žene nedostatke. Htela sam da pokrenem i svoju malu modnu liniju, tako nešto je ovde preko potrebno.
Vrlo ste lepi. Radite li neke posebne tretmane?
- Nikad nisam bila kod kozmetičara. Koristim dobru šminku i imam dobar ten. Kad bih smršala, sve bore bi mi se videle. Ovako, uredno se gojim da bih ostala mladolika. Šalim se, naravno. To nije zdravo. Vaš nastup na Evrosongu u Beču 2015. oduševio je i publiku i kritiku. - Moja energija najviše se oseti kad pevam uživo. Posle prve probe Srbija se ozbiljno popela na njihovoj lestvici. Bili su potpuno fascinirani kako izvedbom, tako i kulturom ponašanja prema medijima. Ostavili smo veliki utisak, ljudi me i danas pamte. Jednom kada te evrovizijska publika zavoli, to je večna ljubav. Nikada se nisam plašila da ću biti zaboravljena, ali nisam sebi pridavala ni preveliki značaj.
TALENAT BEZ ALBUMA
Da li vam nekad pukne film?
- Nisam privatno drugačija nego na televiziji. Kada se iznerviram, psujem kao kočijaš. Ali treba baš da se iznerviram, pogotovo u saobraćaju. Toliko je glupih i bezobraznih ljudi! Onda dođem kući i bogoradam. Kada je posao u pitanju i počne priča o novcu, nekada sam redovno ostajala kratkih rukava jer bih nasela na priču da organizatori nemaju para. Danas, čim krenu u takvu kuknjavu, pitam ih zašto su me onda zvali. Moja cena nije visoka. Neka zovu neku kaver pevačicu, ja još nemam ni album.
Kako je to moguće?
- Tu sam i ja kriva jer sam dugo bila pod uticajem tuđih mišljenja. Pet godina posle Evrovizije želim da snimim nešto svoje, ali neću pitati nikoga za mišljenje. Malo nam je tržište, ja sam dobra pevačica, ali šta raditi sa mnom? Kako mene plasirati na tržište sa takvim glasom i takvim stasom? E, sada to nije problem. Postoje Jutjub, samopromocija i ne moraš da se prilagođavaš televizijama i radio-stanicama zbog nekakvih tantijema koje u našoj zemlji i nisu regulisane kako treba. Radim na svom prvom samostalnom albumu i kada se situacija s koronom smiri, nastaviću rad sa autorima.
Kakva je situacija na emotivnom planu?
- Sama sam. Moja baka je to lepo definisala rečima: "Sine, ti ne šetaš dovoljno." U pravu je. Stalno radim, a prezirem da izlazim u klubove jer dođem umornija nego da sam imala tri nastupa. Maltene ne izlazim. Kada sediš u kući i samo razmišljaš o poslu, nećeš sresti nikoga. Nema druge, moraću da šetam!
TREBA POVUĆI RUČNU
Kako čuvate imunitet?
- Osluškujem svoj organizam. Kada se zalomi da mnogo radim, vodim računa šta jedem i uzimam više vitamina. Kod gojaznih ljudi imunitet je znatno slabiji nego kod mršavih. Trošimo mnogo više energije, od kretanja pa nadalje. Ja sam to saznala na teži način. Mislila sam da meni ne može ništa da se desi, vidi kol'ka sam. To je zabluda. Jednom mi je imunitet pao toliko da se nisam sećala nastupa zbog visoke temperature. Sve radim sama, nemam menadžera, vozim do mesta gde nastupam. Od tada strogo kontrolišem zdravlje. Čak i kada ste gojazni, možete da budete u top formi. Ako mi nije dobro, otkažem sastanak. Imam problem s alergološkom astmom i tada odložim snimanja. Kada su slave i praznici, posebno vodim računa da ne podlegnem iskušenjima. Povučem ručnu. Moj savet bucama i gojaznima je: što pre skidajte kilograme. Ja sam celog života takva, navikla sam, ali otkad sam prešla tridesetu, više osećam posledice.
kurir.rs/Lj.Jorgovanović, Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
