Nutricionisti objasnili šta se zapravo dešava u organizmu kada izbacite meso iz ishrane
Da li je meso snaga organizma ili tihi neprijatelj zdravlja? Može li čovek zaista da živi potpuno zdravo bez mesa i šta se zapravo dešava u telu kada ga izbacimo iz ishrane? U vremenu kada se sve više govori o zdravoj ishrani, dugovečnosti i prevenciji bolesti, pitanje mesa postaje jedna od najvažnijih tema modernog života.
Dok jedni tvrde da je meso nezamenljiv izvor snage, proteina i vitamina, drugi upozoravaju na ozbiljne rizike koje nose crveno meso, suhomesnati proizvodi i način pripreme hrane.
Koje su najveće zablude o ishrani, kako pravilno zameniti meso i da li vegetarijanski i veganski način života zaista mogu doneti više energije, bolju probavu i zdravije srce, za "Puls Srbije", govorili su Milan Nikolić, nutricionista i dr Tatjana Mraović, nutricionista.
- Ne podržavam propagiranje stavova koji mogu da izazovu uzbunu, zabunu ili pogrešne zaključke. Svaka individualna priča postoji i treba je poštovati, ali ne možemo na osnovu pojedinačnih primera donositi opšte zaključke. Kada govorimo o zdravlju, ne možemo izdvojiti samo jednu namirnicu kao uzrok ili rešenje. Ako se čovek pravilno hrani, bavi fizičkom aktivnošću, dovoljno spava, pije kvalitetnu vodu i smanji stres, njegovo opšte stanje će biti bolje. Ne možemo reći da je meso samo po sebi problem koji će rešiti ili izazvati određenu bolest - rekla je Mraović.
Ishrana nije jedini faktor zdravlja
Nutricionista je za Kurir televiziju istakla da na zdravlje utiče više faktora i da se nijedna namirnica ne može posmatrati odvojeno kao jedini uzrok određenih bolesti.
- Kada govorimo o kardiovaskularnim bolestima i malignim oboljenjima, to su najčešći uzroci smrtnosti, ali nije moguće svesti ih na jednu namirnicu. Na nastanak bolesti utiču brojni faktori, uključujući genetiku, način života i okruženje. Zato ne treba meso izdvajati kao jedini razlog. Uvek možemo pronaći neku tabelu koja će pokazati prisustvo određenih jedinjenja u nekoj namirnici, ali pitanje je zašto od toga pravimo problem kada se određene stvari mogu uneti u malim količinama. Namirnice životinjskog porekla naš organizam uglavnom lakše vari i bolje koristi njihove hranljive materije. Tu ne govorimo samo o mesu, već i o mleku i mlečnim proizvodima - navela je.
Nikolić je naveo da voće i povrće imaju važnu ulogu u ishrani, tvrdeći da i namirnice koje nisu organske mogu biti deo zdravog jelovnika.
- Pre svega, osim što se bavim ovim temama, ja lično gajim svoje voće i povrće i naravno da ih ne prskam. Međutim, mnogi lekari su radili analize koje pokazuju da čak i ljudi koji ne mogu da kupuju organsko voće i povrće mogu imati koristi od njihove konzumacije. Organska hrana je u Srbiji veoma skupa, mnogo skuplja nego u nekim evropskim zemljama, pa mnogi ljudi nemaju mogućnost da je redovno kupuju - ističe nutricionista i dodaje:
- Postoje istraživanja i merenja koja pokazuju da ljudi koji ne jedu dovoljno voća i povrća mogu imati veće probleme nego oni koji ih konzumiraju, čak i kada nisu iz organske proizvodnje. Ja sam se lično uverio u određena merenja putem uređaja koje koristim, ali to su stvari koje mogu da provere i drugi - istakao je Nikolić.
- Takođe, postoje velike studije koje su se bavile vezom ishrane i zdravlja, poput istraživanja Kolina Kembela, koji je u početku proučavao uticaj proteina životinjskog porekla, a kasnije promenio svoje stavove i zalagao se za biljnu ishranu. U tim istraživanjima se ukazuje na povezanost određenih namirnica i rizika od bolesti. Kada govorimo o mesu, važno je pomenuti količinu. Umerena konzumacija nije isto što i preterivanje, jer način ishrane i ukupne životne navike imaju veliki uticaj na zdravlje. Postoje populacije koje tradicionalno ne konzumiraju velike količine određenih namirnica, a istraživači su upravo kroz njih proučavali uticaj ishrane na pojavu bolesti - za "Puls Srbije", objasnio je nutricionista Nikolić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
