Holanđani svako leto posipaju so po putevima: Srbi to rade samo zimi, a razlog ne možete ni da zamislite
Prizor vozila za posipanje soli na putu usred leta zvuči neobično, ali upravo se to dešava u holandskom gradu Hilversumu. Zbog visokih temperatura koje asfalt mogu da zagreju i na više od 50 stepeni Celzijusa, gradske vlasti odlučile su se na posipanje puteva solju kako bi sprečile oštećenje kolovoza, piše NH Nieuws.
Razlog je u tome što asfalt na velikim vrućinama omekšava. To se posebno dešava na delovima puta koji su ceo dan izloženi suncu, ali i na raskrsnicama, kružnim tokovima i drugim mestima na kojima vozila često koče, skreću ili ponovo kreću. Kada preko takvog omekšanog asfalta prelaze teška vozila, površina može da se deformiše, nastaju brazde, a kamenčići iz asfalta mogu početi da se odvajaju.
Sol se koristi zato što privlači vlagu i pomaže u hlađenju površine. U Hilversumu ne posipaju suvu so kao zimi, nego mokri slani rastvor. Kada se on nanese na vruć asfalt, vlaga postepeno isparava i pritom hladi kolovoz. Time se smanjuje lepljivost asfalta i rizik da ga saobraćaj dodatno ošteti.
Hlađenje asfalta umesto topljenja leda
"Svi koji nas vide gledaju nas u čudu, da. Pomalo je neobično", kaže Jerun iz kabine svog kamiona. Ovaj vozač ustajao je rano ujutru tokom toplotnog talasa kako bi puteve u Hilversumu učinio bezbednijim.
"Ovo radimo kako bismo ohladili puteve. Reč je o mokrom slanom rastvoru. Kada ga pospemo po asfaltu, vlaga iz njega isparava. Na taj način se asfalt hladi, što sprečava njegovo oštećenje," objašnjava portparol opštine Jerun Osterhert.
Prema njegovim rečima, takva mera je nužna tokom toplotnih talasa, poput onog koji je u junu zahvatio celu Evropu.
"Na nekim mestima gde smo merili temperatura je prelazila 50 stepeni. Vrućina omekšava asfalt i ako preko njega prelaze teška vozila, stvaraju se brazde", kaže Osterhert i dodaje da to u krajnjoj liniji dovodi do pucanja kolovoza: "A to je ono što sada pokušavamo da sprečimo".
Zašto so, a ne pesak ili voda?
Osterherta ne čudi što stanovnici leti zbunjeno gledaju u vozila za posipanje.
"Kada pomislite na akciju posipanja, sigurno vam ne pada na pamet da ćemo to raditi u pola osam ujutru na lep i sunčan dan”, kaže on i dodaje da većina ljudi posipanje soli povezuje sa hladnim zimskim vremenom: "I to obično noću, po mogućnosti neposredno pre ledene kiše. Ali, eto, so zapravo pomaže da asfalt ostane neoštećen i leti."
Posipanje puteva solju tokom vrućih dana nije potpuna novost i već se primenjivalo u drugim holandskim gradovima. Međutim, budući da je otopljena so, koja sadrži hlorid, štetna za životnu sredinu, neke opštine odustaju od te prakse.
Slične mere koriste se i van Holandije, ali ne nužno uvek sa solju. Inicijative u Ujedinjenom Kraljevstvu tokom toplotnih talasa takođe na puteve šalju vozila koja se inače povezuju sa zimskim posipanjem. Tamo se, na primer, po omekšanom asfaltu često posipaju pesak, kamena ili granitna prašina kako bi upili omekšani bitumen i sprečili da se lepi za gume. Britansko strukovno udruženje Udruženje za tretmane putnih površinanavodi da je to standardna praksa pri ekstremnim vrućinama.
Drugim rečima, problem nije samo holandski. Vrućina omekšava asfalt i u drugim evropskim državama, ali se rešenja razlikuju: Holanđani u nekim opštinama koriste slani rastvor, Britanci češće pesak ili prašinu, a ponegde se putevi hlade vodom. Cilj je svugde isti – smanjiti lepljivost i deformaciju kolovoza dok temperatura puta ne padne.
"Možete, na primer, koristiti i pesak. A možete i prskati vodom – to su stvari koje se rade u drugim opštinama. Ali to je kratkoročno rešenje. So deluje nešto duže – potreban je barem jedan dan da sve ispari i nestane," navodi Osterhert alternativu.
(Kurir.rs/Index)
Pogledajte video: Kako spasiti auto od pregrevanja