Sveti Srđan nije postojao: Šta zapravo slavimo na Srđevdan i zašto se krsna slava tako zove
- Srpska pravoslavna crkva 20. oktobra obeležava Srđevdan, praznik Svetih mučenika Sergija i Vakha, koje narod često vezuje za početak zime.
- U predanju se veruje da tog dana treba izbegavati teške poslove na imanju, a Sveti Sergije se smatra zaštitnikom volova i nekih zanatlija.
Srpska pravoslavna crkva dvadesetog dana oktobra proslavlja Srđevdan, praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu. Iako ova krsna slava ne spada među najčešće u našem narodu, za nju se vezuje bogata istorijska baština i raznovrsna narodna verovanja sačuvana kroz vekove.
U narodnim shvatanjima Srđevdan se uzima kao prekretnica kada jesen ustupa mesto zimi, pa su starosedeoci spram ovog dana oblikovali i pravila o radovima koje ne bi trebalo preduzimati.
Ova dvojica svetitelja bili su visoki oficiri i cenjeni dostojanstvenici u Rimskom carstvu tokom epohe kada su hrišćani stradali. Zbog nepokolebljive odanosti Hristovoj veri i odbijanja da prinose žrtve paganskim idolima, oduzete su im titule i izloženi su teškim torturema.
Vakho je izdahnuo pod batinama i mučenjem, dok je Sergije nešto kasnije poslužen mačem na području Sirije. Crkva ih svečano proslavlja kao simbol nepokolebljive vere i žrtve, a po novom kalendaru praznuju se 20. oktobra.
Narodna verovanja i smena godišnjih doba
Nekadašnji poljoprivredni kalendar oslanjao se na crkvene praznike kako bi se označio kraj jedne i početak druge radne sezone. Na taj način je i Srđevdan u narodu prepoznat kao period dolaska znatno hladnijeg vremena i završetka svih poslova na polju.
Ova shvatanja izviru isključivo iz narodnog posmatranja prirode, a ne iz zvaničnih crkvenih dogmi. Naši stari su se spram prazničnih datuma upravljali pri organizaciji obrade zemlje i pripreme za zimske mesece.
Običaji, zaštitnici i slavska trpeza
U pojedinim srpskim sredinama veruje se da na ovaj praznik valja izbegavati teške fizičke poslove na imanju, a naročito oranje i uvezivanje stoke. Sveti Sergije se u predanju smatra zaštitnikom volova, dok ga u pojedinim krajevima kao svog patrona slave obućari i opančari.
Ipak, tradicija se razlikuje od mesta do mesta. Mnogi domovi ovaj dan proslavljaju svečano kao svoju krsnu slavu, uz sveću, slavski kolač, žito i porodični ručak, dok su sujeverja o zabranjenim poslovima zastupljena tek u lokalnim običajima.
Takođe, treba imati u vidu da narodna verovanja o radovima nisu i zvanične zapovesti Crkve. Pitanje posne ili mrsne trpeze na Srđevdan zavisi isključivo od toga u koji dan u nedelji praznik pada prema pravoslavnom kalendaru. U 2026. godini Srđevdan je u utorak, što znači da trpeza ne mora biti posna. Za sve porodice koje proslavljaju ovaj dan, u središtu praznika ostaju iskrena molitva, mir u domu i poštovanje svetih mučenika.
Pogledajte video: Narodna verovanja za Đurđevdan